भीष्म उवाच
कृतार्थो यक्ष्यमाणश् च सर्ववेदान्तगश् च यः ॥
आचार्यपितृभार्यार्थं स्वाध्यायार्थम् अथापि वा ॥
एते वै साधवो दृष्टा ब्राह्मणा धर्मभिक्षवः ॥
अस्वेभ्यो देयम् एतेभ्यो दानं विद्याविशेषतः ॥
अन्यत्र दक्षिणा या तु देया भरतसत्तम ॥
अन्येभ्यो हि बहिर्वेद्यां नाकृतान्नं विधीयते ॥
सर्वरत्नानि राजा च यथार्हं प्रतिपादयेत् ॥
ब्राह्मणाश् चैव यज्ञाश् च सहान्नाः सहदक्षिणाः ॥
यस्य त्रैवार्षिकं भक्तं पर्याप्तं भृत्यवृत्तये ॥
अधिकं वापि विद्येत स सोमं पातुम् अर्हति ॥
यज्ञश् चेत् प्रतिविद्धः स्याद् अङ्गेनैकेन यज्वनः ॥
ब्राह्मणस्य विशेषेण धार्मिके सति राजनि ॥
यो वैश्यः स्याद् बहुपशुर् हीनक्रतुर् असोमपः ॥
कुटुम्बात् तस्य तद् द्रव्यं यज्ञार्थं पार्थिवो हरेत् ॥
आहरेद् वेश्मतः किं चित् कामं शूद्रस्य द्रव्यतः ॥
न हि वेश्मनि शूद्रस्य कश् चिद् अस्ति परिग्रहः ॥
यो ऽनाहिताग्निः शतगुर् अयज्वा च सहस्रगुः ॥
तयोर् अपि कुटुम्बाभ्याम् आहरेद् अविचारयन् ॥
अदातृभ्यो हरेन् नित्यं व्याख्याप्य नृपतिः प्रभो ॥
तथा ह्य् आचरतो धर्मो नृपतेः स्याद् अथाखिलः ॥
तथैव सप्तमे भक्ते भक्तानि षड् अनश्नता ॥
अश्वस्तनविधानेन हर्तव्यं हीनकर्मणः ॥
खलात् क्षेत्रात् तथागाराद् यतो वाप्य् उपपद्यते ॥
आख्यातव्यं नृपस्यैतत् पृच्छतो ऽपृच्छतो ऽपि वा ॥
न तस्मै धारयेद् दण्डं राजा धर्मेण धर्मवित् ॥
क्षत्रियस्य हि बालिश्याद् ब्राह्मणः क्लिश्यते क्षुधा ॥
श्रुतशीले समाज्ञाय वृत्तिम् अस्य प्रकल्पयेत् ॥
अथैनं परिरक्षेत पिता पुत्रम् इवौरसम् ॥
bhīṣma uvāca
kṛtārtho yakṣyamāṇaś ca sarvavedāntagaś ca yaḥ ||
ācāryapitṛbhāryārthaṃ svādhyāyārtham athāpi vā ||
ete vai sādhavo dṛṣṭā brāhmaṇā dharmabhikṣavaḥ ||
asvebhyo deyam etebhyo dānaṃ vidyāviśeṣataḥ ||
anyatra dakṣiṇā yā tu deyā bharatasattama ||
anyebhyo hi bahirvedyāṃ nākṛtānnaṃ vidhīyate ||
sarvaratnāni rājā ca yathārhaṃ pratipādayet ||
brāhmaṇāś caiva yajñāś ca sahānnāḥ sahadakṣiṇāḥ ||
yasya traivārṣikaṃ bhaktaṃ paryāptaṃ bhṛtyavṛttaye ||
adhikaṃ vāpi vidyeta sa somaṃ pātum arhati ||
yajñaś cet pratividdhaḥ syād aṅgenaikena yajvanaḥ ||
brāhmaṇasya viśeṣeṇa dhārmike sati rājani ||
yo vaiśyaḥ syād bahupaśur hīnakratur asomapaḥ ||
kuṭumbāt tasya tad dravyaṃ yajñārthaṃ pārthivo haret ||
āhared veśmataḥ kiṃ cit kāmaṃ śūdrasya dravyataḥ ||
na hi veśmani śūdrasya kaś cid asti parigrahaḥ ||
yo 'nāhitāgniḥ śatagur ayajvā ca sahasraguḥ ||
tayor api kuṭumbābhyām āhared avicārayan ||
adātṛbhyo haren nityaṃ vyākhyāpya nṛpatiḥ prabho ||
tathā hy ācarato dharmo nṛpateḥ syād athākhilaḥ ||
tathaiva saptame bhakte bhaktāni ṣaḍ anaśnatā ||
aśvastanavidhānena hartavyaṃ hīnakarmaṇaḥ ||
khalāt kṣetrāt tathāgārād yato vāpy upapadyate ||
ākhyātavyaṃ nṛpasyaitat pṛcchato 'pṛcchato 'pi vā ||
na tasmai dhārayed daṇḍaṃ rājā dharmeṇa dharmavit ||
kṣatriyasya hi bāliśyād brāhmaṇaḥ kliśyate kṣudhā ||
śrutaśīle samājñāya vṛttim asya prakalpayet ||
athainaṃ parirakṣeta pitā putram ivaurasam ||
Бхишма сказал: «Брахманы, которые достигли цели, собираются совершить жертву, дошли до ведийского знания или просят ради учителя, отца, жены либо собственного изучения, считаются достойными просителями ради дхармы. Им, если они нуждаются, следует давать дар, особенно с учётом их знания. Иная дакшина, о лучший Бхаратов, должна даваться по правилу; другим вне алтаря не предписывается давать сырую пищу. Царь должен раздавать все драгоценности по достоинству, а брахманы и жертвы должны быть обеспечены пищей и дакшиной. Тот, у кого есть пищи на три года для содержания домочадцев или даже больше, достоин пить сому. Если жертва жертвователя, особенно брахмана, оказалась неполной в каком-то элементе, а царь праведен, то у богатого скотом вайшьи, который не совершает должной жертвы и не пьёт сому, царь может взять имущество из хозяйства ради жертвы. Из дома шудры он может взять что-либо по необходимости, ибо в доме шудры, согласно этой норме, не признаётся такого же жертвенного владения. У того, кто не установил священные огни, хотя имеет сто коров, и у того, кто не жертвует, хотя имеет тысячу коров, можно брать из хозяйства без колебания. Царь, разъяснив причину, всегда может брать у недающих; у царя, поступающего так, дхарма считается полной. Также тот, кто не ел шесть порций и дошёл до седьмой, по правилу человека без запаса на завтра может брать у недостойно действующего - с гумна, поля, дома или откуда получится. Об этом следует сообщить царю, спросит он или нет; царь, знающий дхарму, не должен налагать на такого человека наказание. Ведь если брахман голодает из-за неразумия кшатрия, царь должен узнать его учёность и нрав, назначить ему содержание и затем охранять его, как отец родного сына».
9b081b74c1e7 · published Jun 21, 2026, 8:40:22 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Этот раздел связывает царскую власть с поддержанием жертвенной и учебной жизни. Нормы звучат жёстко, но их внутренняя логика такова: богатство, не служащее дхарме, может быть направлено на поддержание жертвы и достойного знания.