न हि खल्व् अनुपायेन कश् चिद् अर्थो ऽभिसिध्यति ॥
सूत्रजालैर् यथा मत्स्यान् बध्नन्ति जलजीविनः ॥
मृगैर् मृगाणां ग्रहणं पक्षिणां पक्षिभिर् यथा ॥
गजानां च गजैर् एवं ज्ञेयं ज्ञानेन गृह्यते ॥
अहिर् एव ह्य् अहेः पादान् पश्यतीति निदर्शनम् ॥
तद्वन् मूर्तिषु मूर्तिष्ठं ज्ञेयं ज्ञानेन पश्यति ॥
नोत्सहन्ते यथा वेत्तुम् इन्द्रियैर् इन्द्रियाण्य् अपि ॥
तथैवेह परा बुद्धिः परं बुद्ध्या न पश्यति ॥
na hi khalv anupāyena kaś cid artho 'bhisidhyati ||
sūtrajālair yathā matsyān badhnanti jalajīvinaḥ ||
mṛgair mṛgāṇāṃ grahaṇaṃ pakṣiṇāṃ pakṣibhir yathā ||
gajānāṃ ca gajair evaṃ jñeyaṃ jñānena gṛhyate ||
ahir eva hy aheḥ pādān paśyatīti nidarśanam ||
tadvan mūrtiṣu mūrtiṣṭhaṃ jñeyaṃ jñānena paśyati ||
notsahante yathā vettum indriyair indriyāṇy api ||
tathaiveha parā buddhiḥ paraṃ buddhyā na paśyati ||
«Без надлежащего средства никакая цель не достигается: как живущие водой ловят рыб сетями, как зверей берут зверями, птиц — птицами, а слонов — слонами, так познаваемое схватывается знанием. Говорят, что только змея видит следы змеи; так и в формах то, что пребывает в форме, видится знанием. Как чувства не способны познать сами чувства посредством чувств, так и здесь высшая буддхи не видит высшее одной лишь буддхи».
286be82a8cce · published Jun 21, 2026, 12:29:09 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Познание требует соразмерного средства. Грубый инструмент достигает грубого, тонкое постигается тонким, но даже буддхи имеет предел, если пытается сделать высшее своим объектом.