शशबिन्दोश् च भार्याणां सहस्राणि दशाच्युत ॥
एकैकस्यां सहस्रं तु तनयानाम् अभूत् तदा ॥
एवं शतसहस्राणां शतं तस्य महात्मनः ॥
पुत्राणां न च ते कं चिद् इच्छन्त्य् अन्यं प्रजापतिम् ॥
प्रजाम् आचक्षते विप्राः पौराणीं शाशबिन्दवीम् ॥
स वृष्णिवंशप्रभवो महान् वंशः प्रजापतेः ॥
एते प्रजानां पतयः समुद्दिष्टा यशस्विनः ॥
अतः परं प्रवक्ष्यामि देवांस् त्रिभुवनेश्वरान् ॥
śaśabindoś ca bhāryāṇāṃ sahasrāṇi daśācyuta ||
ekaikasyāṃ sahasraṃ tu tanayānām abhūt tadā ||
evaṃ śatasahasrāṇāṃ śataṃ tasya mahātmanaḥ ||
putrāṇāṃ na ca te kaṃ cid icchanty anyaṃ prajāpatim ||
prajām ācakṣate viprāḥ paurāṇīṃ śāśabindavīm ||
sa vṛṣṇivaṃśaprabhavo mahān vaṃśaḥ prajāpateḥ ||
ete prajānāṃ patayaḥ samuddiṣṭā yaśasvinaḥ ||
ataḥ paraṃ pravakṣyāmi devāṃs tribhuvaneśvarān ||
«У Шашабинду было десять тысяч жён, о Ачьюта, и у каждой тогда родилась тысяча сыновей. Так у этого великого были сотни тысяч сыновей, и они не желали никого другого своим праджапати. Брахманы называют это древним потомством Шашабинду; от него происходит великий род Вришни, род праджапати. Так названы прославленные владыки существ; далее я расскажу о богах, владыках трёх миров».
40922e21ece9 · published Jun 21, 2026, 12:47:11 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Переход к роду Вришни важен для общей темы соседних глав: величие Кришны укореняется не только в богословии, но и в священной памяти рода.