समुह्यमानानि निशम्य लोके; निर्यात्यमानानि च सात्त्विकानि ॥
दृष्ट्वा च धर्मध्वजकेतुमालां; प्रकीर्यमाणाम् उपरि प्रजानाम् ॥
न मे मनो रज्यति भोगकाले; दृष्ट्वा यतीन् प्रार्थयतः परत्र ॥
तेनातिथे बुद्धिबलाश्रयेण; धर्मार्थतत्त्वे विनियुङ्क्ष्व मां त्वम् ॥
भीष्म उवाच
सो ऽतिथिर् वचनं तस्य श्रुत्वा धर्माभिलाषिणः ॥
प्रोवाच वचनं श्लक्ष्णं प्राज्ञो मधुरया गिरा ॥
samuhyamānāni niśamya loke; niryātyamānāni ca sāttvikāni ||
dṛṣṭvā ca dharmadhvajaketumālāṃ; prakīryamāṇām upari prajānām ||
na me mano rajyati bhogakāle; dṛṣṭvā yatīn prārthayataḥ paratra ||
tenātithe buddhibalāśrayeṇa; dharmārthatattve viniyuṅkṣva māṃ tvam ||
bhīṣma uvāca
so 'tithir vacanaṃ tasya śrutvā dharmābhilāṣiṇaḥ ||
provāca vacanaṃ ślakṣṇaṃ prājño madhurayā girā ||
«Слыша, как в мире люди смущаются, как саттвические уходят, и видя над существами рассыпанную гирлянду знамён дхармы, мой ум не привлекается к времени наслаждений, когда я вижу подвижников, стремящихся к иному миру. Поэтому, гость, опираясь на силу разума, направь меня к истине дхармы и артхи». Бхишма сказал: «Услышав речь этого желающего дхармы человека, мудрый гость произнёс мягкие слова сладким голосом».
53286338772d · published Jun 21, 2026, 3:02:12 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Мир полон заявлений о дхарме, но это не даёт брахману покоя. Он просит не лозунг, а направление, основанное на buddhi-bala, силе различающего разума.