प्रोक्तस्त्वेडगजस्तज्ज्ञैश्चक्रमर्दकसंज्ञखः । सुरङ्गीतगरः स्नायुः कलनाशा तु वायसी
महाकालः स्मृतो बेलस्तण्डुलीयो घनस्तनः । इक्ष्वाकुस्तिक्ततुम्बी स्यात्तिक्तालबुर्निगद्यते
धामार्गवो ऽथ कोषातक्यथ यामिनी । विद्यात्कोशतकीभेदं कृतभेदनसंज्ञका
तथा जीमूतकाख्या च खुड्डाको देवताडकः । गृध्रनखी गृध्रनखी हिङ्गुकाकादनी मता
अश्वारिश्चैव बोद्धव्यः करवीरो ऽश्वमारकः । सिन्धुः सैन्धवसिन्धूत्थमणिमन्थमुदाहृतम्
क्षारो यवाग्रजश्चैव यवक्षारो ऽभिधीयते । सर्जिका सर्जिकाक्षारो द्वितीयः परिकीर्तितः
काशीशं पुष्पकाशीशं विज्ञेयं नेत्त्रभेषजम् । धातुकाशीशकाशी च संज्ञेयं तच्च कीर्तितम्
सौराष्ट्री मृत्तिकाक्षारं काक्षी वै पङ्कपर्पटी । विद्यात्समाक्षिकं धातु ताप्यं ताप्युत्थसम्भवम्
शिला मनः शिला ज्ञेया नेपाली कुलटीति च । आलं मनस्तालकं वा हरितालं विनिर्दिशेत्
गन्धको गन्धपाषाणो रसः पारद उच्यते । ताम्रमौदुम्बरं शुल्बं विद्यान्म्लेच्छमुखं तथा
अद्रिसारस्त्वयस्तीक्ष्णं लोहकञ्चापि कथ्यते । माक्षिकं मधु च क्षौद्रं तच्च पुष्परसं स्मृतम्
proktastveḍagajastajjñaiścakramardakasaṃjñakhaḥ / suraṅgītagaraḥ snāyuḥ kalanāśā tu vāyasī
mahākālaḥ smṛto belastaṇḍulīyo ghanastanaḥ / ikṣvākustiktatumbī syāttiktālaburnigadyate
dhāmārgavo 'tha koṣātakyatha yāminī / vidyātkośatakībhedaṃ kṛtabhedanasaṃjñakā
tathā jīmūtakākhyā ca khuḍḍāko devatāḍakaḥ / gṛdhranakhī gṛdhranakhī hiṅgukākādanī matā
aśvāriścaiva boddhavyaḥ karavīro 'śvamārakaḥ / sindhuḥ saindhavasindhūtthamaṇimanthamudāhṛtam
kṣāro yavāgrajaścaiva yavakṣāro 'bhidhīyate / sarjikā sarjikākṣāro dvitīyaḥ parikīrtitaḥ
kāśīśaṃ puṣpakāśīśaṃ vijñeyaṃ nettrabheṣajam / dhātukāśīśakāśī ca saṃjñeyaṃ tacca kīrtitam
saurāṣṭrī mṛttikākṣāraṃ kākṣī vai paṅkaparpaṭī / vidyātsamākṣikaṃ dhātu tāpyaṃ tāpyutthasambhavam
śilā manaḥ śilā jñeyā nepālī kulaṭīti ca / ālaṃ manastālakaṃ vā haritālaṃ vinirdiśet
gandhako gandhapāṣāṇo rasaḥ pārada ucyate / tāmramaudumbaraṃ śulbaṃ vidyānmlecchamukhaṃ tathā
adrisārastvayastīkṣṇaṃ lohakañcāpi kathyate / mākṣikaṃ madhu ca kṣaudraṃ tacca puṣparasaṃ smṛtam
Назван же эдагаджа знающими его по имени чакрамардака. Суранги — тагара, снаю; каланаша же — ваяси. Махакала назван белой; тандулия — гханастана. Икшваку бывает тиктатумби и называется тикталабу. Дхамаргава, затем кошатаки и ямини; да знает он разновидность кошатаки по имени критабхедана. Так же джимутака по имени, кхуддака и деватадака. Гридхранакхи, гридхранакхи и хингу считается какадани. Ашвари да будет разумеем каравирой и ашвамаракой. Синдху, саиндхава, синдхуттха и аниимантха — так названо. Кшара, яваграджа именуется явакшарой; сарджика, сарджикакшара — назван вторым. Кашиша, пушпакашиша да будет знаемо как снадобье для глаз; дхатукашиша и каши — так да будет именуемо и названо. Саураштри — глиняная щёлочь, какши и панкапарпати. Самакшика — руда, тапья, из тапьи происходящая. Шила да будет знаема как манахшила, непали и кулати. Ала, манасталака или харитала да укажет он. Гандхака — гандхапашана; раса называется парадой. Тамра — аудумбара, шулба; да знает он и млеччхамукху. Адрисара, аяс, тикшна и лохака — так называется. Макшика, мадху, кшаудра и пушпараса — названо.
e4a439e584ad · publicado 2 sept 2026, 19:47:46 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Вторая половина словаря отдана минералам: соли, щёлочи, купоросы, реальгар, аурипигмент, сера, ртуть, медь, железо. Их имена перечислены тем же порядком, что и травяные.
Одно вещество определено через происхождение: самакшика — руда, из тапьи происходящая. Названо не свойство и не вид, а источник.
Мёд получает четыре имени, из них одно — «сок цветов». Имя объясняет само себя и потому годится вместо описания.