इति संस्तूय गोविन्दं महेन्द्रवचनाद् ऋषिः यदुभिः पूजितः सर्वैर् नारदस् त्रिदिवं गतः ॥
ततस् तद् वसु गोविन्दो दिदेशान्धकवृष्णिषु यथार्हं पुण्डरीकाक्षो विधिवन् मधुसूदनः ॥
यादवाश् च धनं प्राप्य विधिवद् भूरिदक्षिणैः यज्ञैर् इष्ट्वा महात्मानो द्वारकाम् आवसन् पुरीम् ॥
iti saṃstūya govindaṃ mahendravacanād ṛṣiḥ yadubhiḥ pūjitaḥ sarvair nāradas tridivaṃ gataḥ ||
tatas tad vasu govindo dideśāndhakavṛṣṇiṣu yathārhaṃ puṇḍarīkākṣo vidhivan madhusūdanaḥ ||
yādavāś ca dhanaṃ prāpya vidhivad bhūridakṣiṇaiḥ yajñair iṣṭvā mahātmāno dvārakām āvasan purīm ||
Так, по слову Махендры прославив Говинду, риши Нарада, почтённый всеми Яду, ушёл на небо. Затем лотосоокий Мадхусудана по правилу и по достоинству распределил это богатство между Андхаками и Вришни. Получив богатство, великие душой Ядавы по правилу совершили жертвоприношения с обильными дарами и жили в городе Двараке.
9bb9117e518b · publicado 22 jun 2026, 5:27:14 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Речь Нарады завершается практическим плодом: богатство Нараки становится средством жертвоприношения, а не только украшением города. Победа Кришны возвращает богатство в русло дхармы.