भीष्म उवाच
अत्रैवोदाहरन्तीमम् इतिहासं पुरातनम् ॥
शतक्रतोश् च संवादं नमुचेश् च युधिष्ठिर ॥
श्रिया विहीनम् आसीनम् अक्षोभ्यम् इव सागरम् ॥
भवाभवज्ञं भूतानाम् इत्य् उवाच पुरंदरः ॥
बद्धः पाशैश् च्युतः स्थानाद् द्विषतां वशम् आगतः ॥
श्रिया विहीनो नमुचे शोचस्य् आहो न शोचसि ॥
bhīṣma uvāca
atraivodāharantīmam itihāsaṃ purātanam ||
śatakratoś ca saṃvādaṃ namuceś ca yudhiṣṭhira ||
śriyā vihīnam āsīnam akṣobhyam iva sāgaram ||
bhavābhavajñaṃ bhūtānām ity uvāca puraṃdaraḥ ||
baddhaḥ pāśaiś cyutaḥ sthānād dviṣatāṃ vaśam āgataḥ ||
śriyā vihīno namuce śocasy āho na śocasi ||
Бхишма сказал: «И здесь приводят древнюю историю, беседу Шатакрату и Намучи, о Юдхиштхира. Пурандара сказал Намучи, лишённому Шри, но сидевшему невозмутимо, словно океан, и знавшему бытие и небытие существ: “Ты связан путами, низвергнут со своего места, попал во власть врагов и лишён Шри, Намучи. Скорбишь ты или нет?”»
8f62e31d777e · publicado 21 jun 2026, 1:42:41 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Сцена повторяет мотив Бали: внешне поверженный асур оказывается внутренне устойчивым. Индра снова проверяет, есть ли скорбь там, где мир ожидает скорби.