युधिष्ठिर उवाच
सम्यक् त्वयायं नृपते वर्णितः शिष्टसंमतः ॥
योगमार्गो यथान्यायं शिष्यायेह हितैषिणा ॥
सांख्ये त्व् इदानीं कार्त्स्न्येन विधिं प्रब्रूहि पृच्छते ॥
त्रिषु लोकेषु यज् ज्ञानं सर्वं तद् विदितं हि ते ॥
भीष्म उवाच
शृणु मे त्वम् इदं शुद्धं सांख्यानां विदितात्मनाम् ॥
विहितं यतिभिर् बुद्धैः कपिलादिभिर् ईश्वरैः ॥
यस्मिन् न विभ्रमाः के चिद् दृश्यन्ते मनुजर्षभ ॥
गुणाश् च यस्मिन् बहवो दोषहानिश् च केवला ॥
ज्ञानेन परिसंख्याय सदोषान् विषयान् नृप ॥
मानुषान् दुर्जयान् कृत्स्नान् पैशाचान् विषयांस् तथा ॥
राक्षसान् विषयाञ् ज्ञात्वा यक्षाणां विषयांस् तथा ॥
विषयान् औरगाञ् ज्ञात्वा गान्धर्वविषयांस् तथा ॥
पितॄणां विषयाञ् ज्ञात्वा तिर्यक्षु चरतां नृप ॥
सुपर्णविषयाञ् ज्ञात्वा मरुतां विषयांस् तथा ॥
राजर्षिविषयाञ् ज्ञात्वा ब्रह्मर्षिविषयांस् तथा ॥
आसुरान् विषयाञ् ज्ञात्वा वैश्वदेवांस् तथैव च ॥
देवर्षिविषयाञ् ज्ञात्वा योगानाम् अपि चेश्वरान् ॥
विषयांश् च प्रजेशानां ब्रह्मणो विषयांस् तथा ॥
आयुषश् च परं कालं लोके विज्ञाय तत्त्वतः ॥
सुखस्य च परं तत्त्वं विज्ञाय वदतां वर ॥
प्राप्ते काले च यद् दुःखं पततां विषयैषिणाम् ॥
तिर्यक् च पततां दुःखं पततां नरके च यत् ॥
स्वर्गस्य च गुणान् कृत्स्नान् दोषान् सर्वांश् च भारत ॥
वेदवादे च ये दोषा गुणा ये चापि वैदिकाः ॥
ज्ञानयोगे च ये दोषा गुणा योगे च ये नृप ॥
सांख्यज्ञाने च ये दोषास् तथैव च गुणा नृप ॥
सत्त्वं दशगुणं ज्ञात्वा रजो नवगुणं तथा ॥
तमश् चाष्टगुणं ज्ञात्वा बुद्धिं सप्तगुणां तथा ॥
षड्गुणं च नभो ज्ञात्वा मनः पञ्चगुणं तथा ॥
बुद्धिं चतुर्गुणां ज्ञात्वा तमश् च त्रिगुणं महत् ॥
द्विगुणं च रजो ज्ञात्वा सत्त्वम् एकगुणं पुनः ॥
मार्गं विज्ञाय तत्त्वेन प्रलये प्रेक्षणं तथा ॥
ज्ञानविज्ञानसंपन्नाः कारणैर् भाविताः शुभैः ॥
प्राप्नुवन्ति शुभं मोक्षं सूक्ष्मा इह नभः परम् ॥
yudhiṣṭhira uvāca
samyak tvayāyaṃ nṛpate varṇitaḥ śiṣṭasaṃmataḥ ||
yogamārgo yathānyāyaṃ śiṣyāyeha hitaiṣiṇā ||
sāṃkhye tv idānīṃ kārtsnyena vidhiṃ prabrūhi pṛcchate ||
triṣu lokeṣu yaj jñānaṃ sarvaṃ tad viditaṃ hi te ||
bhīṣma uvāca
śṛṇu me tvam idaṃ śuddhaṃ sāṃkhyānāṃ viditātmanām ||
vihitaṃ yatibhir buddhaiḥ kapilādibhir īśvaraiḥ ||
yasmin na vibhramāḥ ke cid dṛśyante manujarṣabha ||
guṇāś ca yasmin bahavo doṣahāniś ca kevalā ||
jñānena parisaṃkhyāya sadoṣān viṣayān nṛpa ||
mānuṣān durjayān kṛtsnān paiśācān viṣayāṃs tathā ||
rākṣasān viṣayāñ jñātvā yakṣāṇāṃ viṣayāṃs tathā ||
viṣayān auragāñ jñātvā gāndharvaviṣayāṃs tathā ||
pitṝṇāṃ viṣayāñ jñātvā tiryakṣu caratāṃ nṛpa ||
suparṇaviṣayāñ jñātvā marutāṃ viṣayāṃs tathā ||
rājarṣiviṣayāñ jñātvā brahmarṣiviṣayāṃs tathā ||
āsurān viṣayāñ jñātvā vaiśvadevāṃs tathaiva ca ||
devarṣiviṣayāñ jñātvā yogānām api ceśvarān ||
viṣayāṃś ca prajeśānāṃ brahmaṇo viṣayāṃs tathā ||
āyuṣaś ca paraṃ kālaṃ loke vijñāya tattvataḥ ||
sukhasya ca paraṃ tattvaṃ vijñāya vadatāṃ vara ||
prāpte kāle ca yad duḥkhaṃ patatāṃ viṣayaiṣiṇām ||
tiryak ca patatāṃ duḥkhaṃ patatāṃ narake ca yat ||
svargasya ca guṇān kṛtsnān doṣān sarvāṃś ca bhārata ||
vedavāde ca ye doṣā guṇā ye cāpi vaidikāḥ ||
jñānayoge ca ye doṣā guṇā yoge ca ye nṛpa ||
sāṃkhyajñāne ca ye doṣās tathaiva ca guṇā nṛpa ||
sattvaṃ daśaguṇaṃ jñātvā rajo navaguṇaṃ tathā ||
tamaś cāṣṭaguṇaṃ jñātvā buddhiṃ saptaguṇāṃ tathā ||
ṣaḍguṇaṃ ca nabho jñātvā manaḥ pañcaguṇaṃ tathā ||
buddhiṃ caturguṇāṃ jñātvā tamaś ca triguṇaṃ mahat ||
dviguṇaṃ ca rajo jñātvā sattvam ekaguṇaṃ punaḥ ||
mārgaṃ vijñāya tattvena pralaye prekṣaṇaṃ tathā ||
jñānavijñānasaṃpannāḥ kāraṇair bhāvitāḥ śubhaiḥ ||
prāpnuvanti śubhaṃ mokṣaṃ sūkṣmā iha nabhaḥ param ||
Юдхиштхира сказал: «О царь, ты правильно и согласно правилу описал путь йоги, одобренный достойными, как благожелательный учитель ученику. Теперь же полностью расскажи мне порядок санкхьи. Всё знание, какое есть в трёх мирах, известно тебе». Бхишма ответил: «Слушай это чистое учение санкхьев, познавших атман, установленное мудрыми подвижниками, Капилой и другими владыками. В нём, о лучший людей, не видно заблуждений; в нём много достоинств и полное устранение пороков. Знанием они перечисляют и различают все объекты с их изъянами: человеческие, труднопобедимые, пищаческие, ракшасские, якшеские, змеиные, гандхарвские, питрские, животные, супарнские, марутские, раджаршеские, брахмаршеские, асурские, вайшвадевские, дева-ришеские, объекты владык йоги, праджапати и Брахмы. Они познают предел жизни в мире, высшую истину счастья, страдание тех, кто в свой час падает из-за жажды объектов, страдание падения в животные рождения и в ад, все достоинства и недостатки рая, недостатки и достоинства ведийского учения, йоги знания, йоги и знания санкхьи. Они различают саттву как десятикачественную, раджас как девятикачественный, тамас как восьмикачественный, буддхи как семикачественную, пространство как шестикачественное, ум как пятикачественный, буддхи как четырёхкачественную, великий тамас как трёхгунный, раджас как двугунный и саттву как одногунную. Познав путь и видение растворения как они есть, наделённые знанием и различением, очищенные благими причинами, они достигают благой мокши, тонкого высшего пространства».
2de633e8540a · publicado 21 jun 2026, 10:02:19 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Санкхья представлена как всеобъемлющее различение: она рассматривает не только человеческий опыт, но и небесные, демонические, ритуальные и йогические сферы, видя их достоинства и ограничения.