युधिष्ठिर उवाच
चातुराश्रम्य उक्तो ऽत्र चातुर्वर्ण्यस् तथैव च ॥
राष्ट्रस्य यत् कृत्यतमं तन् मे ब्रूहि पितामह ॥
भीष्म उवाच
राष्ट्रस्यैतत् कृत्यतमं राज्ञ एवाभिषेचनम् ॥
अनिन्द्रम् अबलं राष्ट्रं दस्यवो ऽभिभवन्ति च ॥
अराजकेषु राष्ट्रेषु धर्मो न व्यवतिष्ठते ॥
परस्परं च खादन्ति सर्वथा धिग् अराजकम् ॥
इन्द्रम् एनं प्रवृणुते यद् राजानम् इति श्रुतिः ॥
यथैवेन्द्रस् तथा राजा संपूज्यो भूतिम् इच्छता ॥
नाराजकेषु राष्ट्रेषु वस्तव्यम् इति वैदिकम् ॥
नाराजकेषु राष्ट्रेषु हव्यम् अग्निर् वहत्य् अपि ॥
अथ चेद् अभिवर्तेत राज्यार्थी बलवत्तरः ॥
अराजकानि राष्ट्राणि हतराजानि वा पुनः ॥
प्रत्युद्गम्याभिपूज्यः स्याद् एतद् अत्र सुमन्त्रितम् ॥
न हि पापात् पापतरम् अस्ति किं चिद् अराजकात् ॥
स चेत् समनुपश्येत समग्रं कुशलं भवेत् ॥
बलवान् हि प्रकुपितः कुर्यान् निःशेषताम् अपि ॥
भूयांसं लभते क्लेशं या गौर् भवति दुर्दुहा ॥
सुदुहा या तु भवति नैव तां क्लेशयन्त्य् उत ॥
यद् अतप्तं प्रणमति न तत् संतापयन्त्य् उत ॥
यच् च स्वयं नतं दारु न तत् संनामयन्त्य् अपि ॥
एतयोपमया धीरः संनमेत बलीयसे ॥
इन्द्राय स प्रणमते नमते यो बलीयसे ॥
तस्माद् राजैव कर्तव्यः सततं भूतिम् इच्छता ॥
न धनार्थो न दारार्थस् तेषां येषाम् अराजकम् ॥
yudhiṣṭhira uvāca
cāturāśramya ukto 'tra cāturvarṇyas tathaiva ca ||
rāṣṭrasya yat kṛtyatamaṃ tan me brūhi pitāmaha ||
bhīṣma uvāca
rāṣṭrasyaitat kṛtyatamaṃ rājña evābhiṣecanam ||
anindram abalaṃ rāṣṭraṃ dasyavo 'bhibhavanti ca ||
arājakeṣu rāṣṭreṣu dharmo na vyavatiṣṭhate ||
parasparaṃ ca khādanti sarvathā dhig arājakam ||
indram enaṃ pravṛṇute yad rājānam iti śrutiḥ ||
yathaivendras tathā rājā saṃpūjyo bhūtim icchatā ||
nārājakeṣu rāṣṭreṣu vastavyam iti vaidikam ||
nārājakeṣu rāṣṭreṣu havyam agnir vahaty api ||
atha ced abhivarteta rājyārthī balavattaraḥ ||
arājakāni rāṣṭrāṇi hatarājāni vā punaḥ ||
pratyudgamyābhipūjyaḥ syād etad atra sumantritam ||
na hi pāpāt pāpataram asti kiṃ cid arājakāt ||
sa cet samanupaśyeta samagraṃ kuśalaṃ bhavet ||
balavān hi prakupitaḥ kuryān niḥśeṣatām api ||
bhūyāṃsaṃ labhate kleśaṃ yā gaur bhavati durduhā ||
suduhā yā tu bhavati naiva tāṃ kleśayanty uta ||
yad ataptaṃ praṇamati na tat saṃtāpayanty uta ||
yac ca svayaṃ nataṃ dāru na tat saṃnāmayanty api ||
etayopamayā dhīraḥ saṃnameta balīyase ||
indrāya sa praṇamate namate yo balīyase ||
tasmād rājaiva kartavyaḥ satataṃ bhūtim icchatā ||
na dhanārtho na dārārthas teṣāṃ yeṣām arājakam ||
Юдхиштхира сказал: «Здесь уже сказано о четырёх ашрамах и четырёх варнах. Праотец, скажи мне, что для царства самое необходимое». Бхишма сказал: «Самое необходимое для царства — именно помазание царя. Царство без Индры, то есть без правителя, бессильно, и разбойники одолевают его. В странах без царя дхарма не утверждается, люди пожирают друг друга; всячески порицаемо безвластие. Писание говорит, что народ избирает царя как Индру; как Индра, так и царь должен почитаться тем, кто желает процветания. Ведийское предписание говорит, что в странах без царя жить не следует; в странах без царя даже огонь не несёт жертвенного дара. Если же к безцарным странам или к странам с убитым царём приходит более сильный, желающий царства, его следует встретить и почтить: таков здесь мудрый совет. Ведь нет зла хуже безвластия. Если сильный увидит, что всё благо цело, будет безопасность; но разгневанный сильный может уничтожить всё без остатка. Корова, которую трудно доить, получает больше мучений, а ту, которая доится легко, не мучают. То, что сгибается без нагрева, не нагревают; и дерево, которое само склонилось, не гнут снова. По этому сравнению мудрый должен склониться перед более сильным. Кто склоняется перед сильнейшим, тот склоняется перед Индрой. Поэтому тот, кто всегда желает процветания, должен поставить царя. У тех, у кого безвластие, нет ни смысла в богатстве, ни смысла в жёнах».
04ac3a13611c · опубликовано 20 июн. 2026 г., 18:19:39 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Бхишма говорит не о раболепии перед силой, а о признании необходимости власти, которая удерживает страну от распада. Без царя дхарма теряет опору, и даже богатство с семьёй становятся беззащитными.