अहिंसादिकृतं कर्म इह चैव परत्र च ॥
स्पर्धा निहन्ति वै ब्रह्मन् साहता हन्ति तं नरम् ॥
श्रद्धावृद्धं वाङ्मनसी न यज्ञस् त्रातुम् अर्हति ॥
अत्र गाथा ब्रह्मगीताः कीर्तयन्ति पुराविदः ॥
शुचेर् अश्रद्दधानस्य श्रद्दधानस्य चाशुचेः ॥
देवाश् चित्तम् अमन्यन्त सदृशं यज्ञकर्मणि ॥
श्रोत्रियस्य कदर्यस्य वदान्यस्य च वार्धुषेः ॥
मीमांसित्वोभयं देवाः समम् अन्नम् अकल्पयन् ॥
प्रजापतिस् तान् उवाच विषमं कृतम् इत्य् उत ॥
श्रद्धापूतं वदान्यस्य हतम् अश्रद्धयेतरत् ॥
भोज्यम् अन्नं वदान्यस्य कदर्यस्य न वार्धुषेः ॥
ahiṃsādikṛtaṃ karma iha caiva paratra ca ||
spardhā nihanti vai brahman sāhatā hanti taṃ naram ||
śraddhāvṛddhaṃ vāṅmanasī na yajñas trātum arhati ||
atra gāthā brahmagītāḥ kīrtayanti purāvidaḥ ||
śucer aśraddadhānasya śraddadhānasya cāśuceḥ ||
devāś cittam amanyanta sadṛśaṃ yajñakarmaṇi ||
śrotriyasya kadaryasya vadānyasya ca vārdhuṣeḥ ||
mīmāṃsitvobhayaṃ devāḥ samam annam akalpayan ||
prajāpatis tān uvāca viṣamaṃ kṛtam ity uta ||
śraddhāpūtaṃ vadānyasya hatam aśraddhayetarat ||
bhojyam annaṃ vadānyasya kadaryasya na vārdhuṣeḥ ||
Птицы сказали: «Действие, основанное на ахимсе, имеет силу и здесь, и в ином мире. Соперничество губит, о брахман; даже поражённое, оно губит человека. Если речь и ум не возросли шраддхой, жертва не способна спасти. Здесь знатоки древнего приводят гатхи, спетые Брахмой: у чистого без шраддхи и у нечистого, но имеющего шраддху, боги в жертвенном действии рассматривали сердце как равное. Учёного в Веде, но скупого, и щедрого ростовщика боги рассмотрели вместе и сочли их пищу одинаковой. Праджапати сказал им: “Вы сделали неравное равным. Пища щедрого очищена шраддхой; другая убита неверием. Пища щедрого съедобна, а не пища скупого ростовщика”».
0e6a49def1d8 · опубликовано 21 июн. 2026 г., 03:53:02 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Божественная речь птиц ставит шраддху выше внешнего статуса. Учёность без веры и щедрость без чистоты требуют различения; решающим становится состояние сердца, а не оболочка обряда.