आमन्त्रये जनस्थानं कर्णिकारांश् च पुष्पितान् । क्षिप्रं रामाय शंसध्वं सीतां हरति रावणः ॥
माल्यवन्तं शिखरिणं वन्दे प्रस्रवणं गिरिम् । क्षिप्रं रामाय शंसध्वं सीतां हरति रावणः ॥
हंससारससंघुष्टां वन्दे गोदावरीं नदीम् । क्षिप्रं रामाय शंसध्वं सीतां हरति रावणः ॥
दैवतानि च यान्त्य् अस्मिन् वने विविधपादपे । नमस्करोम्य् अहं तेभ्यो भर्तुः शंसत मां हृताम् ॥
यानि कानि चिद् अप्य् अत्र सत्त्वानि निवसन्त्य् उत । सर्वाणि शरणं यामि मृगपक्षिगणान् अपि ॥
ह्रियमाणां प्रियां भर्तुः प्राणेभ्यो ऽपि गरीयसीम् । विवशापहृता सीता रावणेनेति शंसत ॥
विदित्वा मां महाबाहुर् अमुत्रापि महाबलः । आनेष्यति पराक्रम्य वैवस्वतहृताम् अपि ॥
रामाय तु यथातत्त्वं जटायो हरणं मम । लक्ष्मणाय च तत् सर्वम् आख्यातव्यम् अशेषतः ॥
āmantraye janasthānaṃ karṇikārāṃś ca puṣpitān | kṣipraṃ rāmāya śaṃsadhvaṃ sītāṃ harati rāvaṇaḥ ||
mālyavantaṃ śikhariṇaṃ vande prasravaṇaṃ girim | kṣipraṃ rāmāya śaṃsadhvaṃ sītāṃ harati rāvaṇaḥ ||
haṃsasārasasaṃghuṣṭāṃ vande godāvarīṃ nadīm | kṣipraṃ rāmāya śaṃsadhvaṃ sītāṃ harati rāvaṇaḥ ||
daivatāni ca yānty asmin vane vividhapādape | namaskaromy ahaṃ tebhyo bhartuḥ śaṃsata māṃ hṛtām ||
yāni kāni cid apy atra sattvāni nivasanty uta | sarvāṇi śaraṇaṃ yāmi mṛgapakṣigaṇān api ||
hriyamāṇāṃ priyāṃ bhartuḥ prāṇebhyo 'pi garīyasīm | vivaśāpahṛtā sītā rāvaṇeneti śaṃsata ||
viditvā māṃ mahābāhur amutrāpi mahābalaḥ | āneṣyati parākramya vaivasvatahṛtām api ||
rāmāya tu yathātattvaṃ jaṭāyo haraṇaṃ mama | lakṣmaṇāya ca tat sarvam ākhyātavyam aśeṣataḥ ||
«Я обращаюсь к Джанастхане и к цветущим карникарам: скорее сообщите Раме, что Равана уносит Ситу. Я почитаю Мальяван с вершинами и гору Прасравану: скорее сообщите Раме, что Равана уносит Ситу. Я почитаю реку Годавари, оглашённую лебедями и журавлями: скорее сообщите Раме, что Равана уносит Ситу. О божества, движущиеся в этом лесу с разными деревьями, я кланяюсь вам: сообщите моему мужу, что меня похитили. Какие бы существа ни обитали здесь, я иду ко всем как к прибежищу, даже к стаям зверей и птиц. Сообщите: “Сита, любимая жена своего мужа, дороже даже жизни, беспомощно похищена Раваной”. Узнав обо мне, великорукий и великосильный Рама совершит подвиг и вернёт меня, даже если бы меня унёс сам Вайвасвата. О Джатаю, ты должен рассказать Раме как есть о моём похищении, и Лакшмане тоже — всё полностью, без остатка».
1cf37ee27548 · опубликовано 22 июн. 2026 г., 00:00:00 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Оставшись без человеческой помощи, Сита обращается к самому лесу как к свидетелю. Её надежда сосредоточена на Раме: где бы она ни оказалась, известие о ней должно дойти до него, и тогда дхарма ответит на насилие.