तत्र दामोदरो वाक्यम् उवाच वदतां वरः अहो तालफलैः पक्वैर् वासितेयं वनस्थली ॥
स्वादून्य् आर्य सुगन्धीनि श्यामानि रसवन्ति च तालपक्वानि सहितौ पातयावो लघुक्रमौ ॥
यद्य् एषाम् ईदृशो गन्धो मधुरो घ्रानसंमतः रसेनामृतकल्पेन भविष्यन्तीति मे मतिः ॥
दामोदरवचः श्रुत्वा रौहिणेयो हसन्न् इव पातयंस् तालपक्वानि चालयाम् आस तांस् तरून् ॥
tatra dāmodaro vākyam uvāca vadatāṃ varaḥ aho tālaphalaiḥ pakvair vāsiteyaṃ vanasthalī ||
svādūny ārya sugandhīni śyāmāni rasavanti ca tālapakvāni sahitau pātayāvo laghukramau ||
yady eṣām īdṛśo gandho madhuro ghrānasaṃmataḥ rasenāmṛtakalpena bhaviṣyantīti me matiḥ ||
dāmodaravacaḥ śrutvā rauhiṇeyo hasann iva pātayaṃs tālapakvāni cālayām āsa tāṃs tarūn ||
Там Дамодара, лучший из говорящих, сказал: «О, эта лесная земля наполнена ароматом зрелых пальмовых плодов. Благородный брат, они сладкие, благоуханные, тёмные и сочные. Мы оба, быстрые в движении, собьём эти зрелые плоды. Если уже запах у них такой сладкий и приятный обонянию, то вкус, я думаю, будет подобен нектару». Услышав слова Дамодары, сын Рохини как бы улыбнулся и стал трясти деревья, роняя зрелые пальмовые плоды.
716f1fe738e6 · published Jun 22, 2026, 3:44:09 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Просьба Кришны проста и пастушески естественна: хочется попробовать спелые плоды. Но за этой простотой скрыт повод освободить лес от страха.