एष शैलालयो राजा भगदत्तः प्रतापवान् ॥
गजाङ्कुशधरः श्रेष्ठः शेते भुवि निपातितः ॥
यस्य रुक्ममयी माला शिरस्य् एषा विराजते ॥
श्वापदैर् भक्ष्यमाणस्य शोभयन्तीव मूर्धजान् ॥
एतेन किल पार्थस्य युद्धम् आसीत् सुदारुणम् ॥
लोमहर्षणम् अत्युग्रं शक्रस्य बलिना यथा ॥
योधयित्वा महाबाहुर् एष पार्थं धनंजयम् ॥
संशयं गमयित्वा च कुन्तीपुत्रेण पातितः ॥
eṣa śailālayo rājā bhagadattaḥ pratāpavān ||
gajāṅkuśadharaḥ śreṣṭhaḥ śete bhuvi nipātitaḥ ||
yasya rukmamayī mālā śirasy eṣā virājate ||
śvāpadair bhakṣyamāṇasya śobhayantīva mūrdhajān ||
etena kila pārthasya yuddham āsīt sudāruṇam ||
lomaharṣaṇam atyugraṃ śakrasya balinā yathā ||
yodhayitvā mahābāhur eṣa pārthaṃ dhanaṃjayam ||
saṃśayaṃ gamayitvā ca kuntīputreṇa pātitaḥ ||
«Вот лежит на земле поверженный славный Бхагадатта, царь горной страны, лучший владелец слонового крюка. Его золотая гирлянда сияет на голове, словно украшая волосы, хотя звери пожирают его. С ним у Партхи была очень страшная, жестокая и волосы поднимающая битва, как у Шакры с Бали. Этот сильнорукий дал бой Партхе Дхананджае, поставил его под угрозу и был повержен сыном Кунти».
6757cbc8bf7b · published Jun 20, 2026, 2:19:39 PM UTC
Available inRUPage between verses with
Бхагадатта сохраняет царский блеск даже среди зверей. Его бой с Арджуной вспоминается как столкновение почти небесного масштаба.