भीष्म उवाच
शृणु कौरव्य यो दण्डो व्यवहार्यो यथा च सः ॥
यस्मिन् हि सर्वम् आयत्तं स दण्ड इह केवलः ॥
धर्मस्याख्या महाराज व्यवहार इतीष्यते ॥
तस्य लोपः कथं न स्याल् लोकेष्व् अवहितात्मनः ॥
इत्य् अर्थं व्यवहारस्य व्यवहारत्वम् इष्यते ॥
अपि चैतत् पुरा राजन् मनुना प्रोक्तम् आदितः ॥
सुप्रणीतेन दण्डेन प्रियाप्रियसमात्मना ॥
प्रजा रक्षति यः सम्यग् धर्म एव स केवलः ॥
अथोक्तम् एतद् वचनं प्राग् एव मनुना पुरा ॥
जन्म चोक्तं वसिष्ठेन ब्रह्मणो वचनं महत् ॥
प्राग् इदं वचनं प्रोक्तम् अतः प्राग्वचनं विदुः ॥
व्यवहारस्य चाख्यानाद् व्यवहार इहोच्यते ॥
दण्डात् त्रिवर्गः सततं सुप्रणीतात् प्रवर्तते ॥
दैवं हि परमो दण्डो रूपतो ऽग्निर् इवोच्छिखः ॥
नीलोत्पलदलश्यामश् चतुर्दंष्ट्रश् चतुर्भुजः ॥
अष्टपान् नैकनयनः शङ्कुकर्णोर्ध्वरोमवान् ॥
जटी द्विजिह्वस् ताम्रास्यो मृगराजतनुच्छदः ॥
एतद् रूपं बिभर्त्य् उग्रं दण्डो नित्यं दुरावरः ॥
असिर् गदा धनुः शक्तिस् त्रिशूलं मुद्गरः शरः ॥
मुसलं परशुश् चक्रं प्रासो दण्डर्ष्टितोमराः ॥
सर्वप्रहरणीयानि सन्ति यानीह कानि चित् ॥
दण्ड एव हि सर्वात्मा लोके चरति मूर्तिमान् ॥
भिन्दंश् छिन्दन् रुजन् कृन्तन् दारयन् पाटयंस् तथा ॥
घातयन्न् अभिधावंश् च दण्ड एव चरत्य् उत ॥
bhīṣma uvāca
śṛṇu kauravya yo daṇḍo vyavahāryo yathā ca saḥ ||
yasmin hi sarvam āyattaṃ sa daṇḍa iha kevalaḥ ||
dharmasyākhyā mahārāja vyavahāra itīṣyate ||
tasya lopaḥ kathaṃ na syāl lokeṣv avahitātmanaḥ ||
ity arthaṃ vyavahārasya vyavahāratvam iṣyate ||
api caitat purā rājan manunā proktam āditaḥ ||
supraṇītena daṇḍena priyāpriyasamātmanā ||
prajā rakṣati yaḥ samyag dharma eva sa kevalaḥ ||
athoktam etad vacanaṃ prāg eva manunā purā ||
janma coktaṃ vasiṣṭhena brahmaṇo vacanaṃ mahat ||
prāg idaṃ vacanaṃ proktam ataḥ prāgvacanaṃ viduḥ ||
vyavahārasya cākhyānād vyavahāra ihocyate ||
daṇḍāt trivargaḥ satataṃ supraṇītāt pravartate ||
daivaṃ hi paramo daṇḍo rūpato 'gnir ivocchikhaḥ ||
nīlotpaladalaśyāmaś caturdaṃṣṭraś caturbhujaḥ ||
aṣṭapān naikanayanaḥ śaṅkukarṇordhvaromavān ||
jaṭī dvijihvas tāmrāsyo mṛgarājatanucchadaḥ ||
etad rūpaṃ bibharty ugraṃ daṇḍo nityaṃ durāvaraḥ ||
asir gadā dhanuḥ śaktis triśūlaṃ mudgaraḥ śaraḥ ||
musalaṃ paraśuś cakraṃ prāso daṇḍarṣṭitomarāḥ ||
sarvapraharaṇīyāni santi yānīha kāni cit ||
daṇḍa eva hi sarvātmā loke carati mūrtimān ||
bhindaṃś chindan rujan kṛntan dārayan pāṭayaṃs tathā ||
ghātayann abhidhāvaṃś ca daṇḍa eva caraty uta ||
Бхишма сказал: «Слушай, потомок Куру, что такое daṇḍa, применимый в правовом порядке, и каков он. То, от чего всё зависит, и есть здесь единственный daṇḍa. Название дхармы, великий царь, проявляется как vyavahāra, судебный порядок: чтобы в мирах не было утраты дхармы, этот порядок и называется судебным. Это прежде сказал Ману: кто правильно защищает подданных хорошо применённым daṇḍa, беспристрастным к приятному и неприятному, тот и есть дхарма. Это древнее слово было сказано Ману, а Васиштха передал его происхождение как великое слово Брахмы. Поскольку это слово было сказано прежде, его знают как древнее; поскольку оно объясняет судебный порядок, оно называется vyavahāra. От хорошо применённого daṇḍa постоянно действует триварга. Высший daṇḍa божественен: по облику он как огонь с высоким пламенем, тёмен как лепесток синего лотоса, с четырьмя клыками и четырьмя руками, восьминогий, многоокий, с острыми ушами и поднятыми волосами, с джатами, двумя языками, медным лицом и львиной шкурой. Этот грозный и неудержимый daṇḍa носит такой облик. Меч, булава, лук, копьё, трезубец, молот, стрела, палица, топор, диск, дротик, жезл и другие виды оружия — все средства поражения, какие есть в мире, суть daṇḍa. Он, имеющий форму и являющийся сущностью всего, ходит в мире: ломает, рассекает, ранит, отрезает, разрывает, расщепляет, убивает и устремляется вперёд».
77ddae55910a · published Jun 20, 2026, 9:32:29 PM UTC
Available inRUPage between verses with
Daṇḍa представлен как правовая и космическая сила, а не только физическое наказание. Когда он применён правильно, он защищает дхарму; когда его облик описан как грозный, это показывает серьёзность ответственности власти.