एवं ज्ञात्वा तु ते देवि न भेदो वर्तते क्वचित् । राम रामेति रामेति मनसा ये जपन्ति च ॥
तेषां सर्वार्थसिद्धिश्च भविष्यति युगे युगे । अहं हि सर्वदा देवि श्रीरामस्मरणं चरे ॥
यं श्रुत्वा तु पुनर्देवि न भवो जायते क्वचित् । काश्यां हि निवसन्नित्यं श्रीरामं कमलेक्षणम् ॥
स्मरामि सततं देवि भक्त्या च विधिपूर्वकम् । जाम्बवता तदा पूर्वं स्मृत्वा रामं सुशोभनम् ॥
evaṃ jñātvā tu te devi na bhedo vartate kvacit | rāma rāmeti rāmeti manasā ye japanti ca ||
teṣāṃ sarvārthasiddhiśca bhaviṣyati yuge yuge | ahaṃ hi sarvadā devi śrīrāmasmaraṇaṃ care ||
yaṃ śrutvā tu punardevi na bhavo jāyate kvacit | kāśyāṃ hi nivasannityaṃ śrīrāmaṃ kamalekṣaṇam ||
smarāmi satataṃ devi bhaktyā ca vidhipūrvakam | jāmbavatā tadā pūrvaṃ smṛtvā rāmaṃ suśobhanam ||
Зная так, о богиня, они нигде не находят различия. У тех, кто умом повторяет «Рама, Рама, Рама», из юги в югу исполняются все цели. Я и сам всегда, о богиня, совершаю памятование о Шри Раме, услышав о котором никогда не рождаются вновь. Живя в Каши, я непрестанно помню лотосоокого Шри Раму, с преданностью и по уставу, о богиня. И Джамбаван некогда, вспомнив прекрасного Раму,
17066fdd0beb · published Sep 3, 2026, 4:14:01 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Шива говорит о Себе то, что обычно говорят о преданных: я и сам всегда помню Раму, живя в Каши, — с преданностью и по уставу, как всякий другой. Он не ставит Себя над этим, а становится в тот же ряд. И «нигде не находят различия» сказано не о богословском согласии, а о том, что для помнящего разница между именами перестаёт что-либо значить.