एकपुत्रा च साध्वी च विवत्सेयं त्वया कृता । तस्मात् त्वं सततं दुःखं प्रेत्य चेह च लप्स्यसे ॥
अहं ह्य् अपचितिं भ्रातुः पितुश् च सकलाम् इमाम् । वर्धनं यशसश् चापि करिष्यामि न संशयः ॥
आनाययित्वा तनयं कौसल्याया महाद्युतिम् । स्वयम् एव प्रवेक्ष्यामि वनं मुनिनिषेवितम् ॥
ekaputrā ca sādhvī ca vivatseyaṃ tvayā kṛtā | tasmāt tvaṃ satataṃ duḥkhaṃ pretya ceha ca lapsyase ||
ahaṃ hy apacitiṃ bhrātuḥ pituś ca sakalām imām | vardhanaṃ yaśasaś cāpi kariṣyāmi na saṃśayaḥ ||
ānāyayitvā tanayaṃ kausalyāyā mahādyutim | svayam eva pravekṣyāmi vanaṃ muniniṣevitam ||
Благочестивая Каушалья, мать единственного сына, из-за тебя стала словно корова, лишённая телёнка. Поэтому ты будешь постоянно получать страдание и здесь, и после смерти. А я, несомненно, совершу полное почитание брата и отца и умножу их славу: вернув великосияющего сына Каушальи, я сам уйду в лес, где живут мудрецы.
04e148e63057 · published Jun 22, 2026, 12:00:00 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Обет Бхараты завершает его отказ от незаконной выгоды. Он не просто осуждает зло, а принимает на себя труд восстановления: Рама должен вернуться, а сам Бхарата готов занять место изгнанника.