इत्य् एवं स वदन् वीरो रामः शत्रुनिबर्हणः । राक्षसेन्द्रं समीपस्थं शरवर्षैर् अवाकिरत् ॥
बभूव द्विगुणं वीर्यं बलं हर्षश् च संयुगे । रामस्यास्त्रबलं चैव शत्रोर् निधनकाङ्क्षिणः ॥
प्रादुर्बभूवुर् अस्त्राणि सर्वाणि विदितात्मनः । प्रहर्षाच् च महातेजाः शीघ्रहस्ततरो ऽभवत् ॥
शुभान्य् एतानि चिह्नानि विज्ञायात्मगतानि सः । भूय एवार्दयद् रामो रावणं राक्षसान्तकृत् ॥
ity evaṃ sa vadan vīro rāmaḥ śatrunibarhaṇaḥ | rākṣasendraṃ samīpasthaṃ śaravarṣair avākirat ||
babhūva dviguṇaṃ vīryaṃ balaṃ harṣaś ca saṃyuge | rāmasyāstrabalaṃ caiva śatror nidhanakāṅkṣiṇaḥ ||
prādurbabhūvur astrāṇi sarvāṇi viditātmanaḥ | praharṣāc ca mahātejāḥ śīghrahastataro 'bhavat ||
śubhāny etāni cihnāni vijñāyātmagatāni saḥ | bhūya evārdayad rāmo rāvaṇaṃ rākṣasāntakṛt ||
Так говоря, герой Рама, сокрушитель врагов, осыпал ливнями стрел стоявшего рядом владыку ракшасов. В сражении доблесть, сила, радость и сила оружий Рамы, желавшего гибели врага, стали вдвое больше. У познавшего себя Рамы проявились все оружия, и от радости великосияющий стал ещё быстрее рукой. Распознав в себе эти благие признаки, Рама, творящий конец ракшасов, снова стал изнурять Равану.
bbffcbe52811 · published Jun 22, 2026, 12:00:00 AM UTC
Available inRUPage between verses with
После обличения Рамы его внутренняя сила становится явной: речь, знание себя и оружие сходятся в одном действии. Праведный гнев не рассеивает сознание, а собирает его.