एवं ब्रुवन्त्यां सीतायां लक्ष्मणो दीनचेतनः । शिरसा धरणीं गत्वा व्याहर्तुं न शशाक ह ॥
प्रदक्षिणं च कृत्वा स रुदन्न् एव महास्वनम् । आरुरोह पुनर् नावं नाविकं चाभ्यचोदयत् ॥
स गत्वा चोत्तरं कूलं शोकभारसमन्वितः । संमूढ इव दुःखेन रथम् अध्यारुहद् द्रुतम् ॥
मुहुर् मुहुर् अपावृत्य दृष्ट्वा सीताम् अनाथवत् । वेष्टन्तीं परतीरस्थां लक्ष्मणः प्रययाव् अथ ॥
दूरस्थं रथम् आलोक्य लक्ष्मणं च मुहुर् मुहुः । निरीक्षमाणाम् उद्विग्नां सीतां शोकः समाविशत् ॥
सा दुःखभारावनता तपस्विनी; यशोधरा नाथम् अपश्यती सती । रुरोद सा बर्हिणनादिते वने; महास्वनं दुःखपरायणा सती ॥
evaṃ bruvantyāṃ sītāyāṃ lakṣmaṇo dīnacetanaḥ | śirasā dharaṇīṃ gatvā vyāhartuṃ na śaśāka ha ||
pradakṣiṇaṃ ca kṛtvā sa rudann eva mahāsvanam | āruroha punar nāvaṃ nāvikaṃ cābhyacodayat ||
sa gatvā cottaraṃ kūlaṃ śokabhārasamanvitaḥ | saṃmūḍha iva duḥkhena ratham adhyāruhad drutam ||
muhur muhur apāvṛtya dṛṣṭvā sītām anāthavat | veṣṭantīṃ paratīrasthāṃ lakṣmaṇaḥ prayayāv atha ||
dūrasthaṃ ratham ālokya lakṣmaṇaṃ ca muhur muhuḥ | nirīkṣamāṇām udvignāṃ sītāṃ śokaḥ samāviśat ||
sā duḥkhabhārāvanatā tapasvinī; yaśodharā nātham apaśyatī satī | ruroda sā barhiṇanādite vane; mahāsvanaṃ duḥkhaparāyaṇā satī ||
Пока Сита говорила так, Лакшмана с подавленным сердцем коснулся головой земли и не смог произнести ни слова. Совершив обход вокруг неё, он, громко плача, снова взошёл в лодку и поторопил лодочника. Достигнув северного берега, он, обременённый тяжестью скорби, словно обезумевший от горя, быстро взошёл на колесницу. Снова и снова оборачиваясь, Лакшмана видел Ситу, стоящую на дальнем берегу и мечущуюся как беззащитная, а затем уехал. Когда Сита снова и снова смотрела на далёкую колесницу и Лакшману, тревожную её охватила скорбь. Склонённая тяжестью горя, несчастная подвижница, носящая славу, верная жена, не видящая своего господина, заплакала громким голосом в лесу, оглашаемом криками павлинов, целиком отданная горю.
cad08ccc0c1f · published Jun 22, 2026, 12:00:00 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Лакшмана уходит без слов, потому что перед чистотой Ситы слов уже нет. Лес, крики павлинов и дальний берег фиксируют момент полной внешней оставленности, но её внутренняя связь с Рамой не разорвана.