लिखापयति यो भक्त्या पुराणेन तु पुस्तकम् ॥ युगकोटिशतं दिव्यं सूर्यलोके महीयते
भवेदिहागतः श्रीमान्सुखाढ्यो वेदपारगः ॥ यः करोति गृहं भानोस्तत्स्थानं चोत्तमं भवेत्
तत्सूर्यो भोजकः सोत्र भोजकः सूर्य एव हि ॥ तेन भोजकविप्रेषु दानमक्षय्यमित्यपि
यद्यद्यस्योपयुज्येत देयं तत्तस्य यत्नतः ॥ उपयोगपरो नित्यं सूर्यस्तदुभयोरपि
व्याख्याने सौरधर्मस्य कृत्वा आमलकं महत् ॥ शोभितं पुष्पपत्राद्यैर्न्यसेत्तत्रासने सुराः
शोभितं माल्यगन्धैस्तु सूर्यस्य साधनं महत् ॥ पुरस्तात्तस्य संस्थाप्य आचार्यं पूजयेत्सदा ॥ सूर्यवत्सौरधर्मे च तुल्यमेतद्द्वयं वचः
य एवं न्यायतो वक्ति सौरधर्मं शृणोति च ॥ आयुर्विद्यां यशः कीर्तिमुपलभ्य रविं जपेत् ॥ वदंत्यन्ये पिबंत्यन्ये सर्वे ते फलभागिनः
तस्मादेवंविधो धर्मो वाचकैश्च विदुर्बुधाः ॥ तस्यान्ते पूजयेद्भक्त्या य इच्छेद्विपुलं यशः
likhāpayati yo bhaktyā purāṇena tu pustakam || yugakoṭiśataṃ divyaṃ sūryaloke mahīyate
bhavedihāgataḥ śrīmānsukhāḍhyo vedapāragaḥ || yaḥ karoti gṛhaṃ bhānostatsthānaṃ cottamaṃ bhavet
tatsūryo bhojakaḥ sotra bhojakaḥ sūrya eva hi || tena bhojakavipreṣu dānamakṣayyamityapi
yadyadyasyopayujyeta deyaṃ tattasya yatnataḥ || upayogaparo nityaṃ sūryastadubhayorapi
vyākhyāne sauradharmasya kṛtvā āmalakaṃ mahat || śobhitaṃ puṣpapatrādyairnyasettatrāsane surāḥ
śobhitaṃ mālyagandhaistu sūryasya sādhanaṃ mahat || purastāttasya saṃsthāpya ācāryaṃ pūjayetsadā || sūryavatsauradharme ca tulyametaddvayaṃ vacaḥ
ya evaṃ nyāyato vakti sauradharmaṃ śṛṇoti ca || āyurvidyāṃ yaśaḥ kīrtimupalabhya raviṃ japet || vadaṃtyanye pibaṃtyanye sarve te phalabhāginaḥ
tasmādevaṃvidho dharmo vācakaiśca vidurbudhāḥ || tasyānte pūjayedbhaktyā ya icchedvipulaṃ yaśaḥ
«„Кто с преданностью велит переписать книгу с пураною, тот божественную сотню кроров юг величается в мире Солнца; а придя сюда, бывает благолепен, счастьем богат, Веду превзошедший. Кто творит дом Бхану, то место бывает наилучшим: там Сурья — бходжака, и бходжака есть сам Сурья; потому даяние брахманам-бходжакам неубывающе. Что кому пригодно, то ему и должно давать со тщанием: Сурья всегда привержен пользе для обоих. При изложении саурова закона, сотворив большую амалаку, украшенную цветами, листьями и прочим, да поставит её там на сиденье, о боги. Украшенное венками и благовониями — великое орудие Сурьи; поставив это впереди, да чтит наставника всегда: и в сауровом законе эти двое равны, как Солнце. Кто так, как должно, говорит сауров закон и слушает его, — обретя век, учёность, славу и молву, да шепчет [имя] Рави: одни говорят, другие впивают — все они причастны плоду. Потому такой закон разумные познают и через чтецов; а по окончании его да почтит с преданностью тот, кто желает обширной славы“».
इति श्रीभविष्ये महापुराणे ब्राह्मे पर्वणि सप्तमीकल्पे सौरधर्मवर्णनं नाम द्विसप्तत्युत्तरशततमोऽध्यायः
2a28c04a4548 · publicado 19 ago 2026, 19:00:00 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Ликхапаяти йо бхактья пураненою ту пустакам — «велит переписать книгу». Переписка книги названа заслугою; книга не забыла позаботиться и о своём распространении. Переписка книги названа заслугою.
Тат сурьо бходжаках со'тра — «Сурья — бходжака, и бходжака есть сам Сурья». Отождествление доведено до конца, в обе стороны. Отождествление доведено до конца, в обе стороны.
Яд яд ясьёпаюджьета деям тат тасья — «что кому пригодно, то ему и должно давать». Правило разумное: дарить надо нужное, а не то, что не жаль. Правило разумное: дарить надо нужное, а не то, что не жаль.
Упаёга-паро нитьям сурьяс тад убхаёр апи — «Сурья привержен пользе для обоих». Польза мыслится обоюдною: и дающему, и берущему. Польза мыслится обоюдною: и дающему, и берущему.
Пурастат тасья самстхапья ачарьям пуджаед — «да чтит наставника». Впереди изваяния ставят учителя: у сауров есть чему учить, а не только что подносить. Впереди изваяния ставят учителя: у сауров есть чему учить, а не только что подносить.
Ваданты анье пибанты анье сарве те пхала-бхагинах — «одни говорят, другие впивают — все они причастны плоду». Слушателю дано столько же, сколько чтецу; и глагол взят не «слушают», а «пьют». Слушателю дано столько же, сколько чтецу; и глагол взят не «слушают», а «пьют».