दिव्यवर्षप्रमाणेन तिस्रः कोट्योर्ऽद्धकोटयः । तावत्कालं वसेत्स्वर्गे नक्षत्रैः सह सर्वदा
तदन्ते चरते लोके कुले भवति भोगिनाम् । सा हि लब्धमहाप्रीतिर्भर्त्रा सह पतिव्रता
एवं न कुरुते नारी धर्मोढा पतिसंगमम् । जन्मजन्मनि दुः खार्तादुः शीलाप्रियवादिनी
वल्गुली गृहसोधा वा गोधा वा द्विमुखी भवेत् । स्वभर्तारं परित्यज्य परपुंसोनुवर्तिनी
तस्मात्सर्वप्रयत्नेन स्वपतिं स्त्री निषेवते । मनसा कर्मणा वाचा मृतं जीवन्तमेव वा
जीवमाने मृते वापि किल्बिषं कुरुते तु या । स च वैधव्यमाप्नोति जन्मजन्मनि दुर्भगा
यद्देवेभ्यो यत्पितृभ्यः श्रद्धयैव प्रदीयते । तत्फलं भर्तृपूजातः कुर्याद्भर्त्रर्चनं ततः
एवं कृते खगश्रेष्ठ पितृलोके चिरं वसेत् । यावदादित्यचन्द्रौ च तावद्देवसमा दिवि
पुनश्चिरायुषो भूत्त्वा जायन्ते विपुले कुले । पतिव्रता यथा नारी भर्तृदुःखं न विन्दति
सर्वमेतद्धि कथितं मया तव खगेश्वर । विशेषं कथयिष्यामि मृतस्यैव सुखप्रदम्
द्वादशाहे कृतं सर्वं वर्षं यावत्सपिण्डनम् । पुनः कुर्यात्सदा नित्यं घटान्नं प्रतिमासिकम्
कृतस्य करणं नास्ति प्रेतकार्यादृते खग । यः करोति नरः कश्चित्कृत् पूर्वं विनश्यति
मृतस्यैव पुनः कुर्यात्प्रेतो ऽक्षय्यमवाप्नुयात् । प्रतिमासं घटा देया सोदना जलपूरिताः
अर्वाक्च वृद्धेः करणाच्च तार्क्ष्य सपिण्डनं यः कुरुते हि पुत्रः । तथापि मासं प्रतिपिण्डमेकमन्नं च कुम्भं सजलं च दद्यात्
divyavarṣapramāṇena tisraḥ koṭyor'ddhakoṭayaḥ / tāvatkālaṃ vasetsvarge nakṣatraiḥ saha sarvadā
tadante carate loke kule bhavati bhoginām / sā hi labdhamahāprītirbhartrā saha pativratā
evaṃ na kurute nārī dharmoḍhā patisaṃgamam / janmajanmani duḥ khārtāduḥ śīlāpriyavādinī
valgulī gṛhasodhā vā godhā vā dvimukhī bhavet / svabhartāraṃ parityajya parapuṃsonuvartinī
tasmātsarvaprayatnena svapatiṃ strī niṣevate / manasā karmaṇā vācā mṛtaṃ jīvantameva vā
jīvamāne mṛte vāpi kilbiṣaṃ kurute tu yā / sa ca vaidhavyamāpnoti janmajanmani durbhagā
yaddevebhyo yatpitṛbhyaḥ śraddhayaiva pradīyate / tatphalaṃ bhartṛpūjātaḥ kuryādbhartrarcanaṃ tataḥ
evaṃ kṛte khagaśreṣṭha pitṛloke ciraṃ vaset / yāvadādityacandrau ca tāvaddevasamā divi
punaścirāyuṣo bhūttvā jāyante vipule kule / pativratā yathā nārī bhartṛduḥkhaṃ na vindati
sarvametaddhi kathitaṃ mayā tava khageśvara / viśeṣaṃ kathayiṣyāmi mṛtasyaiva sukhapradam
dvādaśāhe kṛtaṃ sarvaṃ varṣaṃ yāvatsapiṇḍanam / punaḥ kuryātsadā nityaṃ ghaṭānnaṃ pratimāsikam
kṛtasya karaṇaṃ nāsti pretakāryādṛte khaga / yaḥ karoti naraḥ kaścitkṛt pūrvaṃ vinaśyati
mṛtasyaiva punaḥ kuryātpreto 'kṣayyamavāpnuyāt / pratimāsaṃ ghaṭā deyā sodanā jalapūritāḥ
arvākca vṛddheḥ karaṇācca tārkṣya sapiṇḍanaṃ yaḥ kurute hi putraḥ / tathāpi māsaṃ pratipiṇḍamekamannaṃ ca kumbhaṃ sajalaṃ ca dadyāt
Мерою божественных лет три с половиною коти — столько времени пребывает она на небе, всегда вместе со звёздами. А по окончании того странствует в мире и рождается в роду наслаждающихся; ибо она, верная мужу, обрела с мужем великую радость. А та женщина, взятая по закону, что так не поступает и оставляет общность с мужем, из рождения в рождение терзаема страданием, дурного нрава и говорит неприятное; и, оставив своего мужа и следуя за чужим, становится летучею мышью, домовою ящерицей, варанихой или двуликой. Потому со всяким усердием жена чтит своего мужа — умом, делом и речью, умершего ли, живого ли. А которая при живущем или при умершем творит прегрешение, та обретает вдовство и несчастна из рождения в рождение. Тот плод, что подаётся богам и отцам именно с верою, — он же от почитания мужа; потому да совершает она почитание мужа. Когда это совершено, о лучший из птиц, она долго пребывает в мире отцов; и покуда солнце и месяц, дотоле она на небе, равная богам. И, став снова долгоживущими, рождаются они в обширном роду; и как верная мужу женщина не обретает страдания мужа… Всё это поведано Мною тебе, о владыка птиц; поведаю и особое, дающее счастье именно умершему. На двенадцатый день совершено всё, а сапиндана — через год; и снова да совершает он постоянно ежемесячно кувшин и пищу. Повторения совершённого нет ни в чём, кроме заупокойного дела, о птица: если какой-либо человек совершает его вновь, прежде совершённое не гибнет. Именно умершему да совершит он снова, и прета обретёт неисчерпаемое. Ежемесячно должны быть даны кувшины с варёным рисом, наполненные водою. И даже если сын, о Таркшья, совершил сапиндану прежде прибавления в семье, — всё же да даёт он в месяц по одной пинде, пищу и кувшин с водою.
iti śrīgāruḍe mahāpurāṇe uttarakhaṇḍe dvitīyāṃśe dharmakāṇḍe śrīkṛṣṇagaruḍasaṃvāde pretakalpe sapiṇḍananirūpaṇaṃ nāma ṣaḍviṃśo 'dhyāyaḥ
ef0205d420b0 · publicado 3 sept 2026, 1:07:23 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Вся эта часть о верности и её посмертной награде передана как есть, без изъятий и без смягчения: памятник своего времени, а не совет.\n\nСреди угроз и обещаний стоит правило, обращённое ко всякому: повторения совершённого нет ни в чём, кроме заупокойного дела. Единственное, что можно делать снова и снова без опаски, — поминать.\n\nПоследняя строка отменяет всякое «уже сделано»: даже совершивший сапиндану досрочно продолжает каждый месяц ставить кувшин с водою и пищу. Обряд закончен, а забота — нет.