निःसपत्ना मही यस्य त्रयोदश समाः स्थिता ॥
स शेते निहतो भूमौ पुत्रो मे पृथिवीपतिः ॥
अपश्यं कृष्ण पृथिवीं धार्तराष्ट्रानुशासनात् ॥
पूर्णां हस्तिगवाश्वस्य वार्ष्णेय न तु तच् चिरम् ॥
ताम् एवाद्य महाबाहो पश्याम्य् अन्यानुशासनात् ॥
हीनां हस्तिगवाश्वेन किं नु जीवामि माधव ॥
इदं कृच्छ्रतरं पश्य पुत्रस्यापि वधान् मम ॥
यद् इमाः पर्युपासन्ते हताञ् शूरान् रणे स्त्रियः ॥
niḥsapatnā mahī yasya trayodaśa samāḥ sthitā ||
sa śete nihato bhūmau putro me pṛthivīpatiḥ ||
apaśyaṃ kṛṣṇa pṛthivīṃ dhārtarāṣṭrānuśāsanāt ||
pūrṇāṃ hastigavāśvasya vārṣṇeya na tu tac ciram ||
tām evādya mahābāho paśyāmy anyānuśāsanāt ||
hīnāṃ hastigavāśvena kiṃ nu jīvāmi mādhava ||
idaṃ kṛcchrataraṃ paśya putrasyāpi vadhān mama ||
yad imāḥ paryupāsante hatāñ śūrān raṇe striyaḥ ||
«Тринадцать лет земля была у него без соперников, а теперь мой сын, владыка земли, лежит убитым на земле. Я видела, Кришна, землю под властью сына Дхритараштры, полную слонов, коров и коней, о Варшнея, но это длилось недолго. Сегодня, о сильнорукий, я вижу ту же землю под властью других, лишённую слонов, коров и коней. Зачем же мне жить, о Мадхава? Посмотри на то, что для меня тяжелее даже гибели сына: эти женщины стоят вокруг героев, убитых в бою».
ae498a442a05 · publicado 20 jun 2026, 14:06:01 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Гандхари видит крах не только семьи, но и царского мира, который казался устойчивым. Богатство, власть и войско исчезают быстрее, чем проходит материнская боль.