Sanātana
व्रजं गोपांस्तथा गोपीर्गाश्च दिक्षु समर्चयेत् ॥ तत आरार्तिकं कृत्वा क्षमाप्यानम्य भक्तितः
तिष्ठेत्तथैवार्द्धरात्रे पुनः संस्नापयेद्धरिम् ॥ पंचामृतैः शुद्धजलैर्गंधाद्यैः पूजयेत्पुनः
धान्याकं च यवानीं च शुंठीं खंडं च नारद ॥ साज्यं रौप्ये धृतं पात्रे नैवेद्यं विनिवेदयेत्
पुनरारार्तिकं कृत्वा दशधा रूपधारिणम् ॥ विचिंतयन्मृगांकाय दद्यादर्घ्यं समुद्यते
ततः क्षमाप्य देवेशं रात्रिखंडं नयेद्व्रती ॥ पौराणिकैः स्तोत्रपाठैर्गीतवाद्यैरनेकधा
ततः प्रभाते विप्रग्र्यान्भोजयेन्मधुरान्नकैः ॥ दत्वा च दक्षिणां तेभ्यो विसृजेत्तुष्टमानसः
ततस्तां प्रतिमां विष्णोः स्वर्णधेनुधरान्विताम् ॥ गुरवे दक्षिणां दत्वा विसृज्याश्रीत च स्वयम्
दारापत्यसुहृद्भृत्यरेवं कृत्वा व्रत नरः ॥ साक्षाद्गोकमाप्नोति विमानवरमास्थितः
नैतेन सदृशं चान्यद्व्रतमस्ति जगत्त्रये ॥ कृतेन येन लभ्येत कोट्यैकादशकं फलम्
vrajaṃ gopāṃstathā gopīrgāśca dikṣu samarcayet || tata ārārtikaṃ kṛtvā kṣamāpyānamya bhaktitaḥ
tiṣṭhettathaivārddharātre punaḥ saṃsnāpayeddharim || paṃcāmṛtaiḥ śuddhajalairgaṃdhādyaiḥ pūjayetpunaḥ
dhānyākaṃ ca yavānīṃ ca śuṃṭhīṃ khaṃḍaṃ ca nārada || sājyaṃ raupye dhṛtaṃ pātre naivedyaṃ vinivedayet
punarārārtikaṃ kṛtvā daśadhā rūpadhāriṇam || viciṃtayanmṛgāṃkāya dadyādarghyaṃ samudyate
tataḥ kṣamāpya deveśaṃ rātrikhaṃḍaṃ nayedvratī || paurāṇikaiḥ stotrapāṭhairgītavādyairanekadhā
tataḥ prabhāte vipragryānbhojayenmadhurānnakaiḥ || datvā ca dakṣiṇāṃ tebhyo visṛjettuṣṭamānasaḥ
tatastāṃ pratimāṃ viṣṇoḥ svarṇadhenudharānvitām || gurave dakṣiṇāṃ datvā visṛjyāśrīta ca svayam
dārāpatyasuhṛdbhṛtyarevaṃ kṛtvā vrata naraḥ || sākṣādgokamāpnoti vimānavaramāsthitaḥ
naitena sadṛśaṃ cānyadvratamasti jagattraye || kṛtena yena labhyeta koṭyaikādaśakaṃ phalam
«…и Врадж, и пастухов, и пастушек, и коров пусть почтит по сторонам. Затем, совершив возжжение, испросив прощения и поклонившись с преданностью, пусть пребывает так; в полночь же снова пусть омоет Хари пятинектарием и чистыми водами и снова почтит благовониями и прочим. Кориандр и айован, сушёный имбирь и сахар, о Нарада, с топлёным маслом, положенное в серебряном сосуде, — подношение пусть поднесёт. Снова совершив возжжение и созерцая носящего десятерично облики, пусть даст аргхью Луне при восходе. Затем, испросив прощения у владыки богов, пусть проведёт обетник остаток ночи пураническими чтениями гимнов, пением и музыкой многообразно. Затем на рассвете пусть накормит лучших брахманов сладкою снедью и, дав им дакшину, пусть отпустит с довольным сердцем. Затем то изваяние Вишну, с золотою коровой и землёю, пусть поднесёт наставнику, дав дакшину, и, отпустив его, пусть вкусит сам с женою, детьми, друзьями и слугами. Так совершив обет, человек воочию достигает мира коров, воссевший на лучшей колеснице. Нет в трёх мирах иного обета, равного этому: совершённым им обретается плод в одиннадцать крор».
a7a7d3335166 · publicado 5 sept 2026, 22:02:43 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Почитают не только семью, но и место: Врадж, пастухов, пастушек и коров — «по сторонам», то есть кругом изваяния, как они и стояли вокруг родившегося. Обряд ставит в середину младенца, а по кругу — всё, что ему принадлежало.
Подношение полуночи выписано по-хозяйски точно: кориандр, айован, сушёный имбирь, сахар и топлёное масло. Это не сласть для вкуса, а обычная смесь, которую дают роженице и новорождённому; в ночь рождения на блюдо кладут именно родильную снедь.
Аргхью же подают не изваянию, а взошедшей луне. Пост держат до её появления, и конец ночи определяет небо: пока луна не встала, обряд не кончен.