रामो ऽपि रात्रिशेषेण तेनैव महद् अन्तरम् । जगाम पुरुषव्याघ्रः पितुर् आज्ञाम् अनुस्मरन् ॥
तथैव गच्छतस् तस्य व्यपायाद् रजनी शिवा । उपास्य स शिवां संध्यां विषयान्तं व्यगाहत ॥
ग्रामान् विकृष्टसीमांस् तान् पुष्पितानि वनानि च । पश्यन्न् अतिययौ शीघ्रं शरैर् इव हयोत्तमैः ॥
rāmo 'pi rātriśeṣeṇa tenaiva mahad antaram | jagāma puruṣavyāghraḥ pitur ājñām anusmaran ||
tathaiva gacchatas tasya vyapāyād rajanī śivā | upāsya sa śivāṃ saṃdhyāṃ viṣayāntaṃ vyagāhata ||
grāmān vikṛṣṭasīmāṃs tān puṣpitāni vanāni ca | paśyann atiyayau śīghraṃ śarair iva hayottamaiḥ ||
В конце той же ночи Рама, тигр среди людей, помня повеление отца, прошёл большое расстояние. Пока он так двигался, благая ночь миновала; совершив утреннюю сандхью, он вступил к границе области. Созерцая деревни с далёкими окраинами и цветущие леса, он быстро миновал их на превосходных конях, словно на стрелах.
a83ebc6b2990 · publicado 22 jun 2026, 0:00:00 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Рама движется не просто прочь от Айодхьи, а в верности отцовскому слову. Даже скорость пути подчинена памяти о долге.