एकोदरकृते व्याघ्रः करोति विघसं बहु ॥
तम् अन्ये ऽप्य् उपजीवन्ति मन्दवेगंचरा मृगाः ॥
विषयान् प्रतिसंहृत्य संन्यासं कुरुते यतिः ॥
न च तुष्यन्ति राजानः पश्य बुद्ध्यन्तरं यथा ॥
पत्राहारैर् अश्मकुट्टैर् दन्तोलूखलिकैस् तथा ॥
अब्भक्षैर् वायुभक्षैश् च तैर् अयं नरको जितः ॥
यश् चेमां वसुधां कृत्स्नां प्रशासेद् अखिलां नृपः ॥
तुल्याश्मकाञ्चनो यश् च स कृतार्थो न पार्थिवः ॥
संकल्पेषु निरारम्भो निराशो निर्ममो भव ॥
विशोकं स्थानम् आतिष्ठ इह चामुत्र चाव्ययम् ॥
निरामिषा न शोचन्ति शोचसि त्वं किम् आमिषम् ॥
परित्यज्यामिषं सर्वं मृषावादात् प्रमोक्ष्यसे ॥
पन्थानौ पितृयानश् च देवयानश् च विश्रुतौ ॥
ईजानाः पितृयानेन देवयानेन मोक्षिणः ॥
तपसा ब्रह्मचर्येण स्वाध्यायेन च पाविताः ॥
विमुच्य देहान् वै भान्ति मृत्योर् अविषयं गताः ॥
आमिषं बन्धनं लोके कर्मेहोक्तं तथामिषम् ॥
ताभ्यां विमुक्तः पाशाभ्यां पदम् आप्नोति तत्परम् ॥
ekodarakṛte vyāghraḥ karoti vighasaṃ bahu ||
tam anye 'py upajīvanti mandavegaṃcarā mṛgāḥ ||
viṣayān pratisaṃhṛtya saṃnyāsaṃ kurute yatiḥ ||
na ca tuṣyanti rājānaḥ paśya buddhyantaraṃ yathā ||
patrāhārair aśmakuṭṭair dantolūkhalikais tathā ||
abbhakṣair vāyubhakṣaiś ca tair ayaṃ narako jitaḥ ||
yaś cemāṃ vasudhāṃ kṛtsnāṃ praśāsed akhilāṃ nṛpaḥ ||
tulyāśmakāñcano yaś ca sa kṛtārtho na pārthivaḥ ||
saṃkalpeṣu nirārambho nirāśo nirmamo bhava ||
viśokaṃ sthānam ātiṣṭha iha cāmutra cāvyayam ||
nirāmiṣā na śocanti śocasi tvaṃ kim āmiṣam ||
parityajyāmiṣaṃ sarvaṃ mṛṣāvādāt pramokṣyase ||
panthānau pitṛyānaś ca devayānaś ca viśrutau ||
ījānāḥ pitṛyānena devayānena mokṣiṇaḥ ||
tapasā brahmacaryeṇa svādhyāyena ca pāvitāḥ ||
vimucya dehān vai bhānti mṛtyor aviṣayaṃ gatāḥ ||
āmiṣaṃ bandhanaṃ loke karmehoktaṃ tathāmiṣam ||
tābhyāṃ vimuktaḥ pāśābhyāṃ padam āpnoti tatparam ||
«Ради одного живота тигр добывает много остатков, а другие, медленно движущиеся звери, живут за его счёт. Йати, отведя предметы чувств, принимает отречение, но цари не насыщаются: посмотри, как различен их разум. Те, кто питаются листьями, дробят пищу камнем или зубами, словно ступой, питаются водой или воздухом, победили этот ад. Царь может править всей землёй целиком, но достигшим цели является не просто земной правитель, а тот, для кого камень и золото равны. Будь без начинаний в замыслах, без ожиданий и без чувства “моё”; займи безскорбное и непреходящее состояние здесь и там. Непривязанные не скорбят; о какой добыче ты скорбишь? Оставив всякую приманку, ты освободишься от ложной речи. Известны два пути: путь предков и путь богов. Жертвующие идут путём предков, освобождающиеся — путём богов. Очищенные аскезой, брахмачарьей и самоизучением, оставив тела, они сияют, достигнув области вне смерти. Добыча — оковы в мире; действие здесь также названо добычей. Освободившись от этих двух петель, человек достигает того высшего состояния».
68c54bf56760 · प्रकाशित 20 जून 2026, 3:33:11 pm UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Здесь Юдхиштхира различает царя и достигшего цели. Власть над землёй сама по себе не равна свободе; свобода начинается там, где камень и золото перестают различаться как объект желания.