राजर्षिर् अधृतिः स्वर्गात् पतितो हि महाभिषः ॥
ययातिः क्षीणपुण्यश् च धृत्या लोकान् अवाप्तवान् ॥
तपस्विनां धर्मवतां विदुषां चोपसेवनात् ॥
प्राप्स्यसे विपुलां बुद्धिं तथा श्रेयो ऽभिपत्स्यसे ॥
स तु स्वभावसंपन्नस् तच् छ्रुत्वा मुनिभाषितम् ॥
विनिवर्त्य मनः कामाद् धर्मे बुद्धिं चकार ह ॥
rājarṣir adhṛtiḥ svargāt patito hi mahābhiṣaḥ ||
yayātiḥ kṣīṇapuṇyaś ca dhṛtyā lokān avāptavān ||
tapasvināṃ dharmavatāṃ viduṣāṃ copasevanāt ||
prāpsyase vipulāṃ buddhiṃ tathā śreyo 'bhipatsyase ||
sa tu svabhāvasaṃpannas tac chrutvā munibhāṣitam ||
vinivartya manaḥ kāmād dharme buddhiṃ cakāra ha ||
«Царственный риши Махабхиша из-за недостатка выдержки пал с неба, а Яяти, когда его заслуга истощилась, благодаря выдержке снова обрёл миры. Служа тапасвинам, праведным и мудрым, ты обретёшь широкую буддхи и так достигнешь шреяса». Услышав речь муни, Васуман, наделённый благой природой, отвратил ум от желания и утвердил разум в дхарме.
864d248735ae · प्रकाशित 21 जून 2026, 4:15:29 am UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Примеры Махабхиши и Яяти показывают, что даже высокий статус не удерживает без dhṛti. Итог наставления практический: ум отводится от kāma, а буддхи ставится в дхарму.