इदानीं मे स्मृतं राजन् यथा वाली हरीश्वरः । मतङ्गेन तदा शप्तो ह्य् अस्मिन्न् आश्रममण्डले ॥
प्रविशेद् यदि वा वाली मूर्धास्य शतधा भवेत् । तत्र वासः सुखो ऽस्माकं निरुद्विग्नो भविष्यति ॥
ततः पर्वतम् आसाद्य ऋश्यमूकं नृपात्मज । न विवेश तदा वाली मतङ्गस्य भयात् तदा ॥
एवं मया तदा राजन् प्रत्यक्षम् उपलक्षितम् । पृथिवीमण्डलं कृत्स्नं गुहाम् अस्म्य् आगतस् ततः ॥
idānīṃ me smṛtaṃ rājan yathā vālī harīśvaraḥ | mataṅgena tadā śapto hy asminn āśramamaṇḍale ||
praviśed yadi vā vālī mūrdhāsya śatadhā bhavet | tatra vāsaḥ sukho 'smākaṃ nirudvigno bhaviṣyati ||
tataḥ parvatam āsādya ṛśyamūkaṃ nṛpātmaja | na viveśa tadā vālī mataṅgasya bhayāt tadā ||
evaṃ mayā tadā rājan pratyakṣam upalakṣitam | pṛthivīmaṇḍalaṃ kṛtsnaṃ guhām asmy āgatas tataḥ ||
«Он сказал: “О царь, теперь я вспомнил: владыка харей Вали был тогда проклят Матангой в этой области ашрама. Если Вали войдёт сюда, его голова разлетится на сто частей. Здесь наше пребывание будет счастливым и без тревоги”. О сын царя, достигнув горы Ришьямука, мы увидели, что Вали тогда не вошёл туда из страха перед Матангой. Так, о царь, мной непосредственно был увиден весь круг земли; затем я пришёл в эту пещеру».
cdf5c9e3f010 · प्रकाशित 22 जून 2026, 12:00:00 am UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Хануман вспоминает защитную границу Ришьямуки, и бегство наконец получает прибежище. Так страх Сугривы останавливается там, где действует сила слова мудреца.