आचम्य खान्युपालभ्य स्मृत्वा सोमं स्वपेद्भुवि ॥ भोक्तव्यं तु द्रितीयायामक्षारलवणं हविः
मुन्यन्नं तु तृतीयायां चतुर्थ्यां गोरसोत्तरम् ॥ घृताक्ताः सगुणाः शस्ताः पञ्चम्यां कृशरास्सदा ९३ ॥ शस्ता भद्रेषु सर्वेषु सदा श्यामाकतण्डुलाः ॥ प्रसाधिका घृतं गव्यं वन्यं फलमयाचितम्
प्रातः स्नानं ततः कृत्वा संतर्ज्य पितृदेवताः ॥ भोजयेद्ब्राह्मणान्भक्त्या दत्तदानान्विसर्जयेत
भृत्यबन्धुजनैः सार्द्धं पश्चाद्भुञ्जीत कामतः ॥ एवं भद्रेषु सर्वेषु त्रिमासेषु गतेषु यः
करोत्येतन्नरो भक्त्या वर्षमेकममत्सरी ॥ तस्य श्रीर्विजयश्चैव नित्यं सोमः प्रसीदति
एतत्करोति या कन्या शुभं प्राप्नोति सा पतिम् ॥ दुर्भगा सुभगा साध्वी भवत्यविधवा सदा
राज्यार्थी लभते राज्यं धनार्थी लभते धनम् ॥ पुत्रार्थी लभते पुत्रानिति प्राह प्रभाकरः
योषित्कुलाकुलविवाहमनोरमाणि शय्यान्नयानशयनासनशोभितानि ॥ भद्राण्यवाप्य धनपुत्रकलत्रजानि जातिस्मरो भवति भारत भद्रकर्ता
ācamya khānyupālabhya smṛtvā somaṃ svapedbhuvi || bhoktavyaṃ tu dritīyāyāmakṣāralavaṇaṃ haviḥ
munyannaṃ tu tṛtīyāyāṃ caturthyāṃ gorasottaram || ghṛtāktāḥ saguṇāḥ śastāḥ pañcamyāṃ kṛśarāssadā 93 || śastā bhadreṣu sarveṣu sadā śyāmākataṇḍulāḥ || prasādhikā ghṛtaṃ gavyaṃ vanyaṃ phalamayācitam
prātaḥ snānaṃ tataḥ kṛtvā saṃtarjya pitṛdevatāḥ || bhojayedbrāhmaṇānbhaktyā dattadānānvisarjayeta
bhṛtyabandhujanaiḥ sārddhaṃ paścādbhuñjīta kāmataḥ || evaṃ bhadreṣu sarveṣu trimāseṣu gateṣu yaḥ
karotyetannaro bhaktyā varṣamekamamatsarī || tasya śrīrvijayaścaiva nityaṃ somaḥ prasīdati
etatkaroti yā kanyā śubhaṃ prāpnoti sā patim || durbhagā subhagā sādhvī bhavatyavidhavā sadā
rājyārthī labhate rājyaṃ dhanārthī labhate dhanam || putrārthī labhate putrāniti prāha prabhākaraḥ
yoṣitkulākulavivāhamanoramāṇi śayyānnayānaśayanāsanaśobhitāni || bhadrāṇyavāpya dhanaputrakalatrajāni jātismaro bhavati bhārata bhadrakartā
«„Отпив воды, коснувшись отверстий и помянув Сому, да спит на земле. В двитию должно есть пищу без щёлочи и соли; в тритью — пищу отшельников, в чатуртхи — с коровьими соками; в панчами всегда хвалима кричара, умащённая маслом, с добавками. Во всех бхадрах всегда хвалим рис шьямака, и как способствующие — масло коровье и лесной плод, не выпрошенный. Затем, сотворив поутру омовение и насытив предков и божества, да накормит брахманов с преданностью и, одарив, отпустит. Затем со слугами и роднёю да поест по желанию. Так, когда во всех бхадрах пройдут три месяца, — кто творит это с преданностью один год, без зависти, у того богатство и победа, и Сома всегда доволен. Какая дева творит это, та обретает доброго мужа; несчастливая становится счастливою, добродетельною и всегда невдовою. Ищущий царства получает царство, ищущий богатства — богатство, ищущий сыновей — сыновей: так сказал Прабхакара. Обретя бхадры, дающие достаток, сыновей и жену, отрадные для рода и брака, украшенные ложем, пищей, повозками, постелью и сиденьем, — он делается помнящим рождения, о Бхарата, творящий бхадры».
इति श्रीभविष्ये महापुराण उत्तरपर्वणि श्रीकृष्णयुधिष्ठिरसंवादे भद्रोपवासव्रतवर्णनं नाम त्रयोदशोऽध्यायः
25a04f8b0cd8 · опубликовано 20 авг. 2026 г., 19:00:00 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Бхоктавьям ту двитияям — «пищу без щёлочи и соли». Пища расписана по дням, и первая ступень — отказ от соли. Пища расписана по дням, и первая ступень — отказ от соли.
Шаста бхадрешу сарвешу — «хвалим рис шьямака». Шьямака — дикое просо: пища бедная, а не праздничная. Шьямака — дикое просо: пища бедная, а не праздничная.
Бходжаед брахманан бхактья — «да накормит брахманов и, одарив, отпустит». Прежде себя кормят других: порядок неизменен во всех обетах парвы. Прежде себя кормят других.
Бхритья-бандхуджанаих сарддхам — «со слугами и роднёю да поест по желанию». Слуги садятся за стол вместе с роднёю — и «по желанию», без строгости. Слуги садятся за стол вместе с роднёю.
Этат кароти я канья — «несчастливая становится счастливою». Обещано прежде всего перемениться той, кому не повезло. Обещано перемениться прежде всего той, кому не повезло.
Бхадраньявапья дхана-путра — «он делается помнящим рождения». Круг замкнулся: начинали с вопроса о памяти, ею и кончили. Круг замкнулся: начинали с вопроса о памяти, ею и кончили.