Śrī-Hari
हरिरुवाच । मरिचं शृङ्गवेरं च कुटजत्वचमेव च । पानाच्च ग्रहणी नश्येच्छशाङ्काङ्कितशेखर !
पिप्पली पिप्पलीमूलं मरिचं तगरं वचा । देवदारुरसं पाठां क्षीरेण सह पेषयेत्
अनेनैव प्रयोगेण ह्यतिसारो विनश्यति । मरीचतिलपुष्पाभ्या मञ्जनं कामलापहम्
हरीतकी समगुडा मधुना सह योजिता । विरेचनकरी रुद्र ! भवतीति न संशयः
त्रिफला चित्रकं चित्रं तथा कटुकरोहिणी । उरुस्तम्भहरं ह्येतदुत्तमन्तु विरेचनम्
हरीतकी शृङ्गवेरं देवदारु च चन्दनम् । क्वाथयेच्छागदुग्धेन अपामार्गस्य मूलकम् । ऊरुस्तम्भं जयन्त्या वा सप्तरात्रेण नाशयेत्
अनन्ताशृङ्गवेरस्य सूक्ष्मचूर्णानि कारयेत् । गुग्गुलं गुडतुल्यं च गुटिकामुपयुज्यच । वायुः स्नायुगतं चैव अग्निमान्द्यं च नाशयेत्
सङ्खपुष्पीन्तु पुष्पेण समुद्धृत्य सपत्रिकाम् । समूलां छागदुग्धेन अपस्मारहरं पिबेत्
अश्वगन्धाभये चैव उदकेन समं पिबेत् । रक्तपित्तं विनश्येत्तु नात्र कार्या विचारणा
हरीतकीकुष्ठचूर्णं कृत्वा आस्यं च पूरयेत् । शीतं पीत्वाथ पानीयं सर्वच्छर्दिनिवारणम्
hariruvāca / maricaṃ śṛṅgaveraṃ ca kuṭajatvacameva ca / pānācca grahaṇī naśyecchaśāṅkāṅkitaśekhara !
pippalī pippalīmūlaṃ maricaṃ tagaraṃ vacā / devadārurasaṃ pāṭhāṃ kṣīreṇa saha peṣayet
anenaiva prayogeṇa hyatisāro vinaśyati / marīcatilapuṣpābhyā mañjanaṃ kāmalāpaham
harītakī samaguḍā madhunā saha yojitā / virecanakarī rudra ! bhavatīti na saṃśayaḥ
triphalā citrakaṃ citraṃ tathā kaṭukarohiṇī / urustambhaharaṃ hyetaduttamantu virecanam
harītakī śṛṅgaveraṃ devadāru ca candanam / kvāthayecchāgadugdhena apāmārgasya mūlakam / ūrustambhaṃ jayantyā vā saptarātreṇa nāśayet
anantāśṛṅgaverasya sūkṣmacūrṇāni kārayet / guggulaṃ guḍatulyaṃ ca guṭikāmupayujyaca / vāyuḥ snāyugataṃ caiva agnimāndyaṃ ca nāśayet
saṅkhapuṣpīntu puṣpeṇa samuddhṛtya sapatrikām / samūlāṃ chāgadugdhena apasmāraharaṃ pibet
aśvagandhābhaye caiva udakena samaṃ pibet / raktapittaṃ vinaśyettu nātra kāryā vicāraṇā
harītakīkuṣṭhacūrṇaṃ kṛtvā āsyaṃ ca pūrayet / śītaṃ pītvātha pānīyaṃ sarvacchardinivāraṇam
Хари сказал: перец, имбирь и кору кутаджи — от питья их гибнет грахани, о Носящий на челе лунный знак. Пиппали, корень пиппали, перец, тагару, ваччу, сок девадару и патху да разотрёт он с молоком: этим же применением гибнет понос. Мазь из перца и цвета кунжута уносит желтуху. Харитаки с равной патокой, соединённая с мёдом, творит послабление, о Рудра, — нет в том сомнения. Трипхала, читрака, читра и катукарохини — это уносит сведение бедра и есть наилучшее послабление. Харитаки, имбирь, девадару и сандал да сварит он с козьим молоком; корень апамарги или джаянти губит сведение бедра за семь ночей. Из ананты и имбиря да сделает он мелкие порошки, а гуггула равно патоке; применив пилюлю, губит он ветер, вошедший в сухожилия, и слабость огня. Шанкхапушпи же, вырвав с цветком, листьями и корнем, да пьёт он с козьим молоком: это уносит падучую. Ашвагандху и харитаки да пьёт он вместе с водою: гибнет «кровь-жёлчь» — не должно здесь сомневаться. Сделав порошок харитаки и куштхи, да наполнит он им рот; выпив затем холодной воды, отвращает он всякую рвоту.
86697b10cc0d · опубликовано 2 сент. 2026 г., 18:40:38 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
К Шиве здесь обращаются по признаку — «Носящий на челе лунный знак». Собеседник назван не именем, а приметой, и в этих главах такие обращения заменяют имя постоянно.
Срок и здесь взят числом: сведение бедра губится за семь ночей. Обещание привязано к счёту дней, как и в главах о волосах и зубах.
Порядок недугов случаен — грахани, понос, желтуха, сведение бедра, падучая. Свод не строит перечня по телу или по дошам, а идёт от прописи к прописи.