नान्तः शक्यो गुणानां हि वक्तुं सत्यस्य भारत ॥
अतः सत्यं प्रशंसन्ति विप्राः सपितृदेवताः ॥
नास्ति सत्यात् परो धर्मो नानृतात् पातकं परम् ॥
स्थितिर् हि सत्यं धर्मस्य तस्मात् सत्यं न लोपयेत् ॥
उपैति सत्याद् दानं हि तथा यज्ञाः सदक्षिणाः ॥
व्रताग्निहोत्रं वेदाश् च ये चान्ये धर्मनिश्चयाः ॥
अश्वमेधसहस्रं च सत्यं च तुलया धृतम् ॥
अश्वमेधसहस्राद् धि सत्यम् एवातिरिच्यते ॥
nāntaḥ śakyo guṇānāṃ hi vaktuṃ satyasya bhārata ||
ataḥ satyaṃ praśaṃsanti viprāḥ sapitṛdevatāḥ ||
nāsti satyāt paro dharmo nānṛtāt pātakaṃ param ||
sthitir hi satyaṃ dharmasya tasmāt satyaṃ na lopayet ||
upaiti satyād dānaṃ hi tathā yajñāḥ sadakṣiṇāḥ ||
vratāgnihotraṃ vedāś ca ye cānye dharmaniścayāḥ ||
aśvamedhasahasraṃ ca satyaṃ ca tulayā dhṛtam ||
aśvamedhasahasrād dhi satyam evātiricyate ||
«Невозможно до конца описать качества истины, Бхарата; поэтому её прославляют брахманы вместе с предками и богами. Нет дхармы выше истины и нет греха выше лжи. Истина — устойчивость дхармы, поэтому истину нельзя нарушать. Из истины возникают дар, жертвы с дакшиной, обеты, агнихотра, Веды и все прочие установления дхармы. Если положить на весы тысячу ашвамедх и истину, истина превзойдёт даже тысячу жертв коня».
29043a4455d9 · опубликовано 20 июн. 2026 г., 22:27:54 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Заключение ставит истину выше самых великих обрядов. Обряд получает силу от истины, а не наоборот.