Dharmarāja
तप्तकृच्छ्रं तु पाषाणे शस्त्रे चाप्यतिकृच्छ्रकम् ॥ औषधं स्नेहमाहारं दद्याद्गोब्राह्मणेषु च
दीयमाने विपत्तिः स्यात्प्रायश्चित्तं तदा नहि ॥ तैलभेषजपाने च भेषजानां च भक्षणे
निशल्यकरणे चैव प्रायश्चित्तं न विद्यते ॥ वत्सानां कण्ठबन्धेन क्रिययाभेषजेन तु
सायं संगोपनार्थं च त्वदोषो रोषबन्धयोः ॥ पादे चैवास्य रोमाणि द्विपादे श्मश्रु केवलम्
त्रिपादे तु शिखावर्तं मूले सर्वं समाचरेत् ॥ सर्वान्केशान्समुद्धृत्य छेदयेदङ्गुलद्वयम्
एवमेव तु नारीणां मुण्डनं शिरसः स्मृतम् ॥ न स्त्रिया वपनं कार्यं न च वीरासनं स्मृतम्
न च गोष्टे निवासोऽस्ति न गच्छन्तीमनुव्रजेत् ॥ राजा वा राजपुत्रो वा ब्राह्मणो वा बहुश्रुतः
अकृत्वा वपनं तेषां प्रायश्चित्तं विनिर्द्दिशेत् ॥ केशानां रक्षणार्थं च द्विगुणं व्रतमादिशेत्
द्विगुणे गतु व्रते चीर्णे द्विगुणा व्रतदक्षिणा
taptakṛcchraṃ tu pāṣāṇe śastre cāpyatikṛcchrakam || auṣadhaṃ snehamāhāraṃ dadyādgobrāhmaṇeṣu ca
dīyamāne vipattiḥ syātprāyaścittaṃ tadā nahi || tailabheṣajapāne ca bheṣajānāṃ ca bhakṣaṇe
niśalyakaraṇe caiva prāyaścittaṃ na vidyate || vatsānāṃ kaṇṭhabandhena kriyayābheṣajena tu
sāyaṃ saṃgopanārthaṃ ca tvadoṣo roṣabandhayoḥ || pāde caivāsya romāṇi dvipāde śmaśru kevalam
tripāde tu śikhāvartaṃ mūle sarvaṃ samācaret || sarvānkeśānsamuddhṛtya chedayedaṅguladvayam
evameva tu nārīṇāṃ muṇḍanaṃ śirasaḥ smṛtam || na striyā vapanaṃ kāryaṃ na ca vīrāsanaṃ smṛtam
na ca goṣṭe nivāso'sti na gacchantīmanuvrajet || rājā vā rājaputro vā brāhmaṇo vā bahuśrutaḥ
akṛtvā vapanaṃ teṣāṃ prāyaścittaṃ vinirddiśet || keśānāṃ rakṣaṇārthaṃ ca dviguṇaṃ vratamādiśet
dviguṇe gatu vrate cīrṇe dviguṇā vratadakṣiṇā
«При камне же — таптакриччхра, при оружии — и атикриччхра. Лекарство, масло и корм да даёт он коровам и брахманам; если при даваемом случится беда, искупления тогда нет. При питье масла и снадобья, при поедании снадобий и при извлечении занозы искупления не обретается. При привязи телят за шею, при лечении и снадобье, при вечернем загоне — нет вины ни при гневе, ни при связывании. При четверти — его волосы, при половине — только борода, при трёх четвертях — прядь и завиток, при полном — всё да исполнит: подняв все волосы, да срежет на два пальца. Так именно помянуто и обритие головы у женщин: женщине бритьё не должно быть творимо, и стояние на страже не помянуто, и обитания в хлеву нет, и за идущею коровой да не следует. Царю, царевичу, брахману или многоучёному, не совершив бритья, да назначит он искупление; и ради сохранения волос да укажет двойной обет. При двойном же обете исполненном — двойная плата за обет».
79a865d72314 · опубликовано 4 сент. 2026 г., 22:07:34 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Лечил, поил лекарством, вытаскивал занозу — и животное погибло: вины нет. Тому, кто пытался помочь, беду в вину не ставят.
Женщине голову не бреют, на страже стоять не велят, в хлеву жить не заставляют. Позорящую часть наказания с неё снимают.
То же послабление дано царю и учёному, но не даром: у них обет двойной и плата двойная. Кому неудобно позориться, тот платит больше.