न देवि तव दुःखेन स्वर्गम् अप्य् अभिरोचये । न हि मे ऽस्ति भयं किं चित् स्वयम्भोर् इव सर्वतः ॥
तव सर्वम् अभिप्रायम् अविज्ञाय शुभानने । वासं न रोचये ऽरण्ये शक्तिमान् अपि रक्षणे ॥
यत् सृष्टासि मया सार्धं वनवासाय मैथिलि । न विहातुं मया शक्या कीर्तिर् आत्मवता यथा ॥
धर्मस् तु गजनासोरु सद्भिर् आचरितः पुरा । तं चाहम् अनुवर्ते ऽद्य यथा सूर्यं सुवर्चला ॥
एष धर्मस् तु सुश्रोणि पितुर् मातुश् च वश्यता । अतश् चाज्ञां व्यतिक्रम्य नाहं जीवितुम् उत्सहे ॥
स मां पिता यथा शास्ति सत्यधर्मपथे स्थितः । तथा वर्तितुम् इच्छामि स हि धर्मः सनातनः । अनुगच्छस्व मां भीरु सहधर्मचरी भव ॥
ब्राह्मणेभ्यश् च रत्नानि भिक्षुकेभ्यश् च भोजनम् । देहि चाशंसमानेभ्यः संत्वरस्व च माचिरम् ॥
अनुकूलं तु सा भर्तुर् ज्ञात्वा गमनम् आत्मनः । क्षिप्रं प्रमुदिता देवी दातुम् एवोपचक्रमे ॥
ततः प्रहृष्टा परिपूर्णमानसा; यशस्विनी भर्तुर् अवेक्ष्य भाषितम् । धनानि रत्नानि च दातुम् अङ्गना; प्रचक्रमे धर्मभृतां मनस्विनी ॥
na devi tava duḥkhena svargam apy abhirocaye | na hi me 'sti bhayaṃ kiṃ cit svayambhor iva sarvataḥ ||
tava sarvam abhiprāyam avijñāya śubhānane | vāsaṃ na rocaye 'raṇye śaktimān api rakṣaṇe ||
yat sṛṣṭāsi mayā sārdhaṃ vanavāsāya maithili | na vihātuṃ mayā śakyā kīrtir ātmavatā yathā ||
dharmas tu gajanāsoru sadbhir ācaritaḥ purā | taṃ cāham anuvarte 'dya yathā sūryaṃ suvarcalā ||
eṣa dharmas tu suśroṇi pitur mātuś ca vaśyatā | ataś cājñāṃ vyatikramya nāhaṃ jīvitum utsahe ||
sa māṃ pitā yathā śāsti satyadharmapathe sthitaḥ | tathā vartitum icchāmi sa hi dharmaḥ sanātanaḥ | anugacchasva māṃ bhīru sahadharmacarī bhava ||
brāhmaṇebhyaś ca ratnāni bhikṣukebhyaś ca bhojanam | dehi cāśaṃsamānebhyaḥ saṃtvarasva ca māciram ||
anukūlaṃ tu sā bhartur jñātvā gamanam ātmanaḥ | kṣipraṃ pramuditā devī dātum evopacakrame ||
tataḥ prahṛṣṭā paripūrṇamānasā; yaśasvinī bhartur avekṣya bhāṣitam | dhanāni ratnāni ca dātum aṅganā; pracakrame dharmabhṛtāṃ manasvinī ||
Рама сказал: «Нет, о царица, я не предпочту даже рай ценой твоего страдания. У меня нет никакого страха, как у Самосущего, со всех сторон. О прекраснолицая, я не одобрял твою жизнь в лесу, хотя и способен защищать тебя, потому что ещё не знал всего твоего намерения. Но раз ты, Майтхили, создана для лесной жизни вместе со мной, я не могу оставить тебя, как человек с достоинством не может оставить свою славу. О стройная, я следую дхарме, которую издревле соблюдали праведные, как Суварчала следует за солнцем. Эта дхарма, о прекраснобёдрая, — послушание отцу и матери; поэтому, нарушив их веление, я не хочу жить. Как мой отец, стоящий на пути истины и дхармы, повелевает мне, так я и хочу поступить: это вечная дхарма. Следуй за мной, нежная, и будь моей спутницей в праведном долге. Раздай брахманам драгоценности, нищим — пищу, и тем, кто надеется на дар, тоже дай; поспеши, не медли». Узнав, что её уход согласен с волей мужа, радостная Сита сразу начала раздавать дары. Тогда славная, сильная духом царевна, с исполненным сердцем поняв речь мужа, приступила к раздаче богатств и драгоценностей.
87d3f6ac00f0 · опубликовано 22 июн. 2026 г., 00:00:00 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Рама принимает Ситу не как обузу, а как `sahadharmacarī` — спутницу в общей дхарме. Её радость сразу становится деятельной: перед уходом она превращает царское богатство в дар.