युधिष्ठिर उवाच
यदा राजा समर्थो ऽपि कोशार्थी स्यान् महामते ॥
कथं प्रवर्तेत तदा तन् मे ब्रूहि पितामह ॥
भीष्म उवाच
यथादेशं यथाकालम् अपि चैव यथाबलम् ॥
अनुशिष्यात् प्रजा राजा धर्मार्थी तद्धिते रतः ॥
यथा तासां च मन्येत श्रेय आत्मन एव च ॥
तथा धर्म्याणि सर्वाणि राजा राष्ट्रे प्रवर्तयेत् ॥
मधुदोहं दुहेद् राष्ट्रं भ्रमरान् न विपातयेत् ॥
वत्सापेक्षी दुहेच् चैव स्तनांश् च न विकुट्टयेत् ॥
जलौकावत् पिबेद् राष्ट्रं मृदुनैव नराधिप ॥
व्याघ्रीव च हरेत् पुत्रम् अदष्ट्वा मा पतेद् इति ॥
अल्पेनाल्पेन देयेन वर्धमानं प्रदापयेत् ॥
ततो भूयस् ततो भूयः कामं वृद्धिं समाचरेत् ॥
दमयन्न् इव दम्यानां शश्वद् भारं प्रवर्धयेत् ॥
मृदुपूर्वं प्रयत्नेन पाशान् अभ्यवहारयेत् ॥
सकृत् पाशावकीर्णास् ते न भविष्यन्ति दुर्दमाः ॥
उचितेनैव भोक्तव्यास् ते भविष्यन्ति यत्नतः ॥
तस्मात् सर्वसमारम्भो दुर्लभः पुरुषव्रजः ॥
यथामुख्यान् सान्त्वयित्वा भोक्तव्य इतरो जनः ॥
ततस् तान् भेदयित्वाथ परस्परविवक्षितान् ॥
भुञ्जीत सान्त्वयित्वैव यथासुखम् अयत्नतः ॥
न चास्थाने न चाकाले करान् एभ्यो ऽनुपातयेत् ॥
आनुपूर्व्येण सान्त्वेन यथाकालं यथाविधि ॥
उपायान् प्रब्रवीम्य् एतान् न मे माया विवक्षिता ॥
अनुपायेन दमयन् प्रकोपयति वाजिनः ॥
yudhiṣṭhira uvāca
yadā rājā samartho 'pi kośārthī syān mahāmate ||
kathaṃ pravarteta tadā tan me brūhi pitāmaha ||
bhīṣma uvāca
yathādeśaṃ yathākālam api caiva yathābalam ||
anuśiṣyāt prajā rājā dharmārthī taddhite rataḥ ||
yathā tāsāṃ ca manyeta śreya ātmana eva ca ||
tathā dharmyāṇi sarvāṇi rājā rāṣṭre pravartayet ||
madhudohaṃ duhed rāṣṭraṃ bhramarān na vipātayet ||
vatsāpekṣī duhec caiva stanāṃś ca na vikuṭṭayet ||
jalaukāvat pibed rāṣṭraṃ mṛdunaiva narādhipa ||
vyāghrīva ca haret putram adaṣṭvā mā pated iti ||
alpenālpena deyena vardhamānaṃ pradāpayet ||
tato bhūyas tato bhūyaḥ kāmaṃ vṛddhiṃ samācaret ||
damayann iva damyānāṃ śaśvad bhāraṃ pravardhayet ||
mṛdupūrvaṃ prayatnena pāśān abhyavahārayet ||
sakṛt pāśāvakīrṇās te na bhaviṣyanti durdamāḥ ||
ucitenaiva bhoktavyās te bhaviṣyanti yatnataḥ ||
tasmāt sarvasamārambho durlabhaḥ puruṣavrajaḥ ||
yathāmukhyān sāntvayitvā bhoktavya itaro janaḥ ||
tatas tān bhedayitvātha parasparavivakṣitān ||
bhuñjīta sāntvayitvaiva yathāsukham ayatnataḥ ||
na cāsthāne na cākāle karān ebhyo 'nupātayet ||
ānupūrvyeṇa sāntvena yathākālaṃ yathāvidhi ||
upāyān prabravīmy etān na me māyā vivakṣitā ||
anupāyena damayan prakopayati vājinaḥ ||
Юдхиштхира спросил: «Праотец, когда даже способный царь нуждается в казне, как он должен тогда действовать? Скажи мне это, великий мудрец». Бхишма ответил: «Царь, ищущий дхармы и занятый благом подданных, должен наставлять их сообразно месту, времени и силе. Как он считает благом для них и для себя самого, так пусть вводит в области все дхармические меры. Область следует доить медовым доением и не губить пчёл; доить, учитывая телёнка, и не повреждать сосцы. Владыка людей, пусть он пьёт область мягко, как пиявка; и берёт, как тигрица переносит детёныша, не кусая его и заботясь, чтобы он не упал. Пусть сначала заставляет давать малыми податями, пока область растёт; затем постепенно, всё больше и больше, может увеличивать сбор. Как укротитель постепенно увеличивает ношу укрощаемых и сначала мягко, осторожно подводит петли, так и царь: однажды привыкнув к петлям, они уже не будут трудно укрощаемыми; привычным способом их можно будет осторожно облагать. Поэтому всякое начинание с массой людей трудно. Сначала нужно умиротворить главных, а затем облагать остальной народ. Потом, разделив тех, кто хочет спорить друг с другом, и снова умиротворив их, царь сможет пользоваться доходом спокойно и без усилия. Налоги не следует налагать неуместно или не вовремя: только последовательно, мягко, в должное время и по правилу. Я говорю тебе эти средства, а не обман; кто укрощает неверным способом, тот раздражает коней».
af6f3976c555 · 发布于 2026年6月20日 19:36:45 UTC
可用语言RU用方向键翻颂
Бхишма не оправдывает хищное взимание. Все метафоры говорят об одном: брать нужно так, чтобы источник не был разрушен — пчёлы жили, телёнок рос, сосцы не были повреждены, а подданные привыкали к бремени без гнева.