Bhṛgu
जातकर्मादिभिर्यस्तु संस्कारैः संस्कृतः शुचिः ॥ वेदाध्ययनसंपन्नो ब्रह्मकर्मस्ववस्थितः
शौचाचारस्थितः सम्यग्विद्याभ्यासी गुरुप्रियः ॥ नित्यव्रती सत्यपरः स वै ब्राह्मण उच्यते
सत्यं दानमथोऽद्रोह आनृशंस्यं कृपा घृणा ॥ तपस्यां दृश्यते यत्र स ब्राह्मण इति स्मृतः
क्षत्रजं सेवते कर्म वेदाध्ययनसंगतः ॥ दानादानरतिर्यस्तु स वै क्षत्रिय उच्यते
विशत्याशु पशुभ्यश्च कृष्यादानरतिः शुचिः ॥ वेदाध्ययनसंपन्नः स वैश्य इति संज्ञितः
सर्वभक्षरतिर्नित्यं सर्वकर्मकरोऽशुचिः ॥ त्यक्तवेदस्त्वनाचारः स वै शूद्र इति स्मृतः
शूद्रे चैतद्भवेल्लक्ष्म द्विजे तच्च न विद्यते ॥ न वै शूद्रो भवेच्छूद्रो ब्राह्मणो ब्राह्मणो न च
सर्वोपायैस्तु लोभस्य क्रोधस्य च विनिग्रहः ॥ एतत्पवित्रं ज्ञानानां तथा चैवात्मसंयमः
वर्ज्यौ सर्वात्मना तौ हि श्रेयोघातार्थमुद्यतौ ॥ नित्यक्रोधाच्छ्रियं रक्षेत्तपो रक्षेत्तु मत्सरात्
jātakarmādibhiryastu saṃskāraiḥ saṃskṛtaḥ śuciḥ || vedādhyayanasaṃpanno brahmakarmasvavasthitaḥ
śaucācārasthitaḥ samyagvidyābhyāsī gurupriyaḥ || nityavratī satyaparaḥ sa vai brāhmaṇa ucyate
satyaṃ dānamatho'droha ānṛśaṃsyaṃ kṛpā ghṛṇā || tapasyāṃ dṛśyate yatra sa brāhmaṇa iti smṛtaḥ
kṣatrajaṃ sevate karma vedādhyayanasaṃgataḥ || dānādānaratiryastu sa vai kṣatriya ucyate
viśatyāśu paśubhyaśca kṛṣyādānaratiḥ śuciḥ || vedādhyayanasaṃpannaḥ sa vaiśya iti saṃjñitaḥ
sarvabhakṣaratirnityaṃ sarvakarmakaro'śuciḥ || tyaktavedastvanācāraḥ sa vai śūdra iti smṛtaḥ
śūdre caitadbhavellakṣma dvije tacca na vidyate || na vai śūdro bhavecchūdro brāhmaṇo brāhmaṇo na ca
sarvopāyaistu lobhasya krodhasya ca vinigrahaḥ || etatpavitraṃ jñānānāṃ tathā caivātmasaṃyamaḥ
varjyau sarvātmanā tau hi śreyoghātārthamudyatau || nityakrodhācchriyaṃ rakṣettapo rakṣettu matsarāt
Бхригу: «Кто освящён обрядами рождения и прочими таинствами, чист, наделён изучением Вед, утверждён в делах брахмана, стоит в чистоте и поведении, как должно упражняется в знании, мил учителю, постоянен в обете и предан истине, — тот и зовётся брахманом. Истина, дар, затем незлобие, некровожадность, милость, сострадание и подвижничество — в ком они видятся, тот признан брахманом. Кто исполняет дело, рождённое кшатрою, соединён с изучением Вед и радеет о даянии и взимании, — тот зовётся кшатрием. Кто быстро входит в дело, радеет о приобретении от скота и пахоты, чист и наделён изучением Вед, — тот именуется вайшьей. Кто постоянно рад всякой пище, делает всякое дело, нечист, оставил Веду и живёт без должного поведения, — тот признан шудрой. И если этот признак будет у шудры, а у дваждырождённого его не обретается, — то шудра не будет шудрою, и брахман не брахман. Всеми средствами — обуздание жадности и гнева; это очищающее среди знаний, и так же самообуздание. Тех двоих следует избегать всею душою, ибо они подняты на погубление блага; от постоянного гнева да хранит человек свою удачу, а подвижничество да хранит от зависти».
6623efd176c4 · 发布于 2026年9月5日 01:53:38 UTC
可用语言RU用方向键翻颂
«Шудра не будет шудрою, и брахман не брахман» — сословие поставлено в зависимость от нрава и дела, а не от отца. Одна эта строка отменяет наследственное деление.
Брахман определён набором свойств, каждое из которых проверяемо: правдивость, щедрость, незлобие, милость, подвиг. Ни одно не связано с происхождением.
Жадность и гнев названы двумя врагами, поднятыми на погубление блага. Не чужие люди мешают человеку, а эти двое.