पाषाणभेदको ऽरिष्टो ह्यस्मभित्कुट्टभेदकः । घण्टाकः शुष्कको ज्ञेयो वचो ऽथ सूचको मतः
सुरसो बीजकश्चैव पीतशालो ऽभिधीयेत । वज्रवृक्षो महावृक्षः स्नुही स्नुक्च सुधा गुडा
तुलसीं सुरसां विद्यादुपस्थेति च कथ्यते । कुठेरको ऽप्यर्जुनकः पर्णो सौगन्धिपर्णिक्रः
नीलश्च सिन्धुवारश्च निर्गुण्डीति सुगन्धिका । ज्ञेया सुगन्धिपर्णोति वासन्ती कुलजेति च
कालीयकं पीतकाष्ठं कतकाख्यः पुनः स्मृतः । गायत्रीखदिरो ज्ञेयस्तद्भेदः कन्दरो मतः
इन्दी वरं कुवलयं पद्मं नीलोत्पलं स्मृतम् । सौगन्धिकं शतदलमब्जं कमलमुच्यते
अजवर्णो भवेदूर्जो वाजिकर्णो ऽश्वकर्णकः । श्लेष्मान्तकस्तथा शेलुर्बहुवारश्च कथ्यते
सुनन्दकः ककुद्भद्रं छत्राकी छत्रसंज्ञका । कबरी कुम्भको धृष्टः क्षुद्विधो धनकृत्तथा
कृष्णार्जकः करालश्च कालमानः प्रकीर्तितः । प्राची बला नदीक्रान्ता काकजङ्घाथ वायसी
ज्ञेया मूषिकपर्णो तु भ्रमन्ती चाखुपर्णिका । विषमुष्टिर्द्रावणञ्च केशमुष्टिरुदाहृता
किंलिहीं कटुकीं विद्यादन्तकश्चाम्लवेतसः । अश्वत्था बहुपत्रा च विज्ञेया चामलक्यपि
pāṣāṇabhedako 'riṣṭo hyasmabhitkuṭṭabhedakaḥ / ghaṇṭākaḥ śuṣkako jñeyo vaco 'tha sūcako mataḥ
suraso bījakaścaiva pītaśālo 'bhidhīyeta / vajravṛkṣo mahāvṛkṣaḥ snuhī snukca sudhā guḍā
tulasīṃ surasāṃ vidyādupastheti ca kathyate / kuṭherako 'pyarjunakaḥ parṇo saugandhiparṇikraḥ
nīlaśca sindhuvāraśca nirguṇḍīti sugandhikā / jñeyā sugandhiparṇoti vāsantī kulajeti ca
kālīyakaṃ pītakāṣṭhaṃ katakākhyaḥ punaḥ smṛtaḥ / gāyatrīkhadiro jñeyastadbhedaḥ kandaro mataḥ
indī varaṃ kuvalayaṃ padmaṃ nīlotpalaṃ smṛtam / saugandhikaṃ śatadalamabjaṃ kamalamucyate
ajavarṇo bhavedūrjo vājikarṇo 'śvakarṇakaḥ / śleṣmāntakastathā śelurbahuvāraśca kathyate
sunandakaḥ kakudbhadraṃ chatrākī chatrasaṃjñakā / kabarī kumbhako dhṛṣṭaḥ kṣudvidho dhanakṛttathā
kṛṣṇārjakaḥ karālaśca kālamānaḥ prakīrtitaḥ / prācī balā nadīkrāntā kākajaṅghātha vāyasī
jñeyā mūṣikaparṇo tu bhramantī cākhuparṇikā / viṣamuṣṭirdrāvaṇañca keśamuṣṭirudāhṛtā
kiṃlihīṃ kaṭukīṃ vidyādantakaścāmlavetasaḥ / aśvatthā bahupatrā ca vijñeyā cāmalakyapi
Пашанабхедака — аришта, ашмабхит и куттабхедака; гхантака и шушкака да будет знаем ваччой, а затем считается сучакой. Сураса и биджака именуется питашалой. Ваджраврикша, махаврикша, снухи, снук, судха и гуда. Туласи да знает он сурасой, и она называется упастхой; кутхерака и арджунака, парни и саугандхипарника. Нила, синдхувара, ниргунди и сугандхика; да будет знаема сугандхипарни, васанти и кулиджа. Калияка — питакаштха, вновь названо катакой по имени. Гаятри да будет знаем кхадирой, а разновидность его считается кандарой. Инди, вара, кувалая, падма — названо нилотпалой; саугандхика, шатадала, абджа — называется камалой. Аджаварна бывает урджей, ваджикарной и ашвакарнакой. Шлешмантака, а также шелу и бахувара — так называется. Сунандака, какудбхадра, чхатраки и чхатра по имени; кабари, кумбхака, дхришта, кшудвидха и дханакрит. Кришнарджака, карала — назван каламаной. Прачи, бала, надикранта, какаджангха и ваяси; мушикапарни, бхраманти и акхупарника да будет знаема. Вишамуштхи, дравана и кешамуштхи названа. Кимлихи да знает он катуки; антака и амлаветаса. Ашваттха, бахупатра да будет знаема и амалаки.
603eee4494ba · published Sep 2, 2026, 7:47:46 PM UTC
Available inRUPage between verses with
Лотос и водяные цветы разобраны особо: инди, вара, кувалая, падма, нилотпала, саугандхика, шатадала, абджа, камала. Один и тот же цветок несёт девять имён.
Некоторые имена прямо описывают дело растения: пашанабхедака — «камнеломка», ашмабхит — «камнедробитель». Название хранит в себе применение.
Словарь идёт без разрядов, вперемешку: трава, дерево, цветок, лиана. Единственный его порядок — тот, в каком имена приходили на память.