Śrī-Sūta
भद्रदारु देवकाष्ठं दारु स्याद्देवदारुकम् । कुष्ठमामयमाख्यातं मांसीञ्च नलदंशनम्
शङ्खः शुक्तिनखः शङ्खो व्याघ्रो व्याघ्रनखः स्मृतः । पुरं पलङ्कषं विद्यान्महिषाक्षञ्च गुग्गुलुः
रसो गन्धरसो बोले सर्जः सर्जरसो मतः । प्रियङ्गुः फलिनी श्यामा गौरी कान्तेति चोच्यते
करञ्जौ नक्तमालः स्यात्पूतिकश्चिरबिल्वकः । शिग्रुः शोभाञ्जनो नाम ज्ञानमानश्च कीर्तितः
जया जयन्ती शरणी निर्गुण्डी सिन्धुवारकः । मोरटा पीलुपर्णो च तुण्डी स्यात्तुण्डिकेरिका
मदनो गालवो बोधो घोटा घोटी च कथ्यते । चतुरङ्गुल सम्पाको व्याधिघाताभिसंज्ञकः
विद्यादारग्वधं राजवृक्षं रैवतसंज्ञकम् । दन्ती काकेन्दुतिक्ता स्यात्कण्टकी च विकङ्कतः
निम्बो ऽरिष्टः समाख्यातः पटोलं कोलकं विदुः । वयस्था च विशल्या च च्छिन्ना छिन्नरुहा मता
वशा दन्त्यमृता चेति गुडूचीनामसंग्रहः । किराततिक्तकश्चैव भूनिम्बः काण्डतिक्तकः
सूत उवाच । नामान्येतानि च हरे वन्यानां भेषजां तथा । अतो व्याकरणं वक्ष्ये कुमारोक्तञ्च शौनक
bhadradāru devakāṣṭhaṃ dāru syāddevadārukam / kuṣṭhamāmayamākhyātaṃ māṃsīñca naladaṃśanam
śaṅkhaḥ śuktinakhaḥ śaṅkho vyāghro vyāghranakhaḥ smṛtaḥ / puraṃ palaṅkaṣaṃ vidyānmahiṣākṣañca gugguluḥ
raso gandharaso bole sarjaḥ sarjaraso mataḥ / priyaṅguḥ phalinī śyāmā gaurī kānteti cocyate
karañjau naktamālaḥ syātpūtikaścirabilvakaḥ / śigruḥ śobhāñjano nāma jñānamānaśca kīrtitaḥ
jayā jayantī śaraṇī nirguṇḍī sindhuvārakaḥ / moraṭā pīluparṇo ca tuṇḍī syāttuṇḍikerikā
madano gālavo bodho ghoṭā ghoṭī ca kathyate / caturaṅgula sampāko vyādhighātābhisaṃjñakaḥ
vidyādāragvadhaṃ rājavṛkṣaṃ raivatasaṃjñakam / dantī kākendutiktā syātkaṇṭakī ca vikaṅkataḥ
nimbo 'riṣṭaḥ samākhyātaḥ paṭolaṃ kolakaṃ viduḥ / vayasthā ca viśalyā ca cchinnā chinnaruhā matā
vaśā dantyamṛtā ceti guḍūcīnāmasaṃgrahaḥ / kirātatiktakaścaiva bhūnimbaḥ kāṇḍatiktakaḥ
sūta uvāca / nāmānyetāni ca hare vanyānāṃ bheṣajāṃ tathā / ato vyākaraṇaṃ vakṣye kumāroktañca śaunaka
Бхадрадару, девакаштха, дару бывает девадарукой. Куштха названа амаей; джатаманси — наладамшана. Шанкха — шуктинакха, шанкха; вьягхра назван вьягхранакхой. Пура да знает он паланкашей, махишакшей и гуггулом. Раса — гандхараса и боле; сарджа считается сарджарасой. Приянгу — пхалини, шьяма, гаури и называется кантой. Две каранджи — нактамала, путика и чирабильвака. Шигру по имени шобханджана назван и джнянаманой. Джая, джаянти, шарани, ниргунди, синдхуварака; мората, пилупарни, тунди — тундикерика. Мадана, галава, бодха, гхота — называется гхоти. Чатурангула, сампака, вьядхигхата по имени — да знает он арагвадху, раджаврикшу и райвату по имени. Данти, какенду, тикта, кантаки и виканката. Ним назван ариштой; патолу знают колакой. Ваястха, вишалья, чхинна, чхиннаруха считается; ваша, данти, амрита — таково собрание имён гудучи. Кирататиктака, бхунимба и кандатиктака. Сута сказал: таковы имена лесных снадобий, о Хара; затем изреку я грамматику, Кумарою сказанную, о Шаунака.
iti śrīgāruḍe mahāpurāṇe pūrvakhaṇḍe prathamāṃśākhye ācārakāṇḍe caturattaradviśatatamo 'dhyāyaḥ
3b0b391e2ba2 · published Sep 2, 2026, 7:47:46 PM UTC
Available inRUPage between verses with
Собрание имён гудучи выделено особо и названо своим словом — «нама-санграха». Свод сам отмечает, что даёт не список, а свод имён.
Слушатель к концу меняется: речь обращена уже к Шаунаке. Пураническая рама возвращается там, где кончается врачебное.
Последняя строка объявляет следующий предмет — грамматику. Словарь снадобий и словарь языка поставлены рядом, как два вида одного знания об именах.