कश्यप उवाच
आसीद् विभावसुर् नाम महर्षिः कोपनो भृशम् ॥
भ्राता तस्यानुजश् चासीत् सुप्रतीको महातपाः ॥
स नेच्छति धनं भ्रात्रा सहैकस्थं महामुनिः ॥
विभागं कीर्तयत्य् एव सुप्रतीको ऽथ नित्यशः ॥
अथाब्रवीच् च तं भ्राता सुप्रतीकं विभावसुः ॥
विभागं बहवो मोहात् कर्तुम् इच्छन्ति नित्यदा ॥
ततो विभक्ता अन्योन्यं नाद्रियन्ते ऽर्थमोहिताः ॥
ततः स्वार्थपरान् मूढान् पृथग् भूतान् स्वकैर् धनैः ॥
विदित्वा भेदयन्त्य् एतान् अमित्रा मित्ररूपिणः ॥
विदित्वा चापरे भिन्नान् अन्तरेषु पतन्त्य् अथ ॥
भिन्नानाम् अतुलो नाशः क्षिप्रम् एव प्रवर्तते ॥
तस्माच् चैव विभागार्थं न प्रशंसन्ति पण्डिताः ॥
गुरुशास्त्रे निबद्धानाम् अन्योन्यम् अभिशङ्किनाम् ॥
नियन्तुं न हि शक्यस् त्वं भेदतो धनम् इच्छसि ॥
यस्मात् तस्मात् सुप्रतीक हस्तित्वं समवाप्स्यसि ॥
शप्तस् त्व् एवं सुप्रतीको विभावसुम् अथाब्रवीत् ॥
त्वम् अप्य् अन्तर्जलचरः कच्छपः संभविष्यसि ॥
एवम् अन्योन्यशापात् तौ सुप्रतीकविभावसू ॥
गजकच्छपतां प्राप्ताव् अर्थार्थं मूढचेतसौ ॥
रोषदोषानुषङ्गेण तिर्यग्योनिगताव् अपि ॥
परस्परद्वेषरतौ प्रमाणबलदर्पितौ ॥
सरस्य् अस्मिन् महाकायौ पूर्ववैरानुसारिणौ ॥
तयोर् एकतरः श्रीमान् समुपैति महागजः ॥
तस्य बृंहितशब्देन कूर्मो ऽप्य् अन्तर्जलेशयः ॥
उत्थितो ऽसौ महाकायः कृत्स्नं संक्षोभयन् सरः ॥
तं दृष्ट्वावेष्टितकरः पतत्य् एष गजो जलम् ॥
दन्तहस्ताग्रलाङ्गूलपादवेगेन वीर्यवान् ॥
तं विक्षोभयमाणं तु सरो बहुझषाकुलम् ॥
कूर्मो ऽप्य् अभ्युद्यतशिरा युद्धायाभ्येति वीर्यवान् ॥
षड् उच्छ्रितो योजनानि गजस् तद् द्विगुणायतः ॥
कूर्मस् त्रियोजनोत्सेधो दशयोजनमण्डलः ॥
ताव् एतौ युद्धसंमत्तौ परस्परजयैषिणौ ॥
उपयुज्याशु कर्मेदं साधयेप्सितम् आत्मनः ॥
kaśyapa uvāca
āsīd vibhāvasur nāma maharṣiḥ kopano bhṛśam ||
bhrātā tasyānujaś cāsīt supratīko mahātapāḥ ||
sa necchati dhanaṃ bhrātrā sahaikasthaṃ mahāmuniḥ ||
vibhāgaṃ kīrtayaty eva supratīko 'tha nityaśaḥ ||
athābravīc ca taṃ bhrātā supratīkaṃ vibhāvasuḥ ||
vibhāgaṃ bahavo mohāt kartum icchanti nityadā ||
tato vibhaktā anyonyaṃ nādriyante 'rthamohitāḥ ||
tataḥ svārthaparān mūḍhān pṛthag bhūtān svakair dhanaiḥ ||
viditvā bhedayanty etān amitrā mitrarūpiṇaḥ ||
viditvā cāpare bhinnān antareṣu patanty atha ||
bhinnānām atulo nāśaḥ kṣipram eva pravartate ||
tasmāc caiva vibhāgārthaṃ na praśaṃsanti paṇḍitāḥ ||
guruśāstre nibaddhānām anyonyam abhiśaṅkinām ||
niyantuṃ na hi śakyas tvaṃ bhedato dhanam icchasi ||
yasmāt tasmāt supratīka hastitvaṃ samavāpsyasi ||
śaptas tv evaṃ supratīko vibhāvasum athābravīt ||
tvam apy antarjalacaraḥ kacchapaḥ saṃbhaviṣyasi ||
evam anyonyaśāpāt tau supratīkavibhāvasū ||
gajakacchapatāṃ prāptāv arthārthaṃ mūḍhacetasau ||
roṣadoṣānuṣaṅgeṇa tiryagyonigatāv api ||
parasparadveṣaratau pramāṇabaladarpitau ||
sarasy asmin mahākāyau pūrvavairānusāriṇau ||
tayor ekataraḥ śrīmān samupaiti mahāgajaḥ ||
tasya bṛṃhitaśabdena kūrmo 'py antarjaleśayaḥ ||
utthito 'sau mahākāyaḥ kṛtsnaṃ saṃkṣobhayan saraḥ ||
taṃ dṛṣṭvāveṣṭitakaraḥ pataty eṣa gajo jalam ||
dantahastāgralāṅgūlapādavegena vīryavān ||
taṃ vikṣobhayamāṇaṃ tu saro bahujhaṣākulam ||
kūrmo 'py abhyudyataśirā yuddhāyābhyeti vīryavān ||
ṣaḍ ucchrito yojanāni gajas tad dviguṇāyataḥ ||
kūrmas triyojanotsedho daśayojanamaṇḍalaḥ ||
tāv etau yuddhasaṃmattau parasparajayaiṣiṇau ||
upayujyāśu karmedaṃ sādhayepsitam ātmanaḥ ||
Кашьяпа сказал: «Был [некогда] великий мудрец по имени Вибхавасу, весьма гневливый; и был у него младший брат — Супратика, великий подвижник. Сей великий молчальник не желал держать имущество общим с братом и постоянно твердил о разделе. Тогда брат Вибхавасу сказал ему: «Многие по заблуждению всегда желают раздела; а разделившись, ослеплённые богатством, не чтут уже друг друга. И тогда, узнав о разделившихся, неразумных, обособившихся со своим имуществом, враги под личиной друзей ссорят их; а узнав о рассорившихся, иные [враги] нападают [на них], — и разделённых быстро настигает неминучая гибель. Потому мудрые не одобряют раздела [тех], кто связан [общим] гуру и [общим] писанием [и кто иначе] стал бы подозревать друг друга. Тебя не унять — ты через раздор ищешь [своей доли] имущества; потому, Супратика, ты обретёшь состояние слона». Так проклятый, Супратика сказал Вибхавасу: «И ты станешь черепахой, обитающей в воде». Так, по взаимному проклятию, ради богатства, оба неразумные обрели облик слона и черепахи. Из-за пагубы гнева [впав] в звериное лоно, враждующие друг с другом, кичащиеся [своим] размером и силою, в этом озере [пребывают] два огромнотелых [существа], влекомые прежней враждой. Вот один из них — прекрасный огромный слон — приближается; от его рёва и черепаха, [лежащая] под водою, поднявшись, сотрясает всё озеро и выходит на битву. Слон — в шесть йоджан высотою и вдвое длиннее, а черепаха — в три йоджаны высотою и десять йоджан в обхвате. Этих двоих, обезумевших от битвы, жаждущих одолеть друг друга, поскорее вкуси и соверши это желанное тебе дело».
65fcdb831c90 · published Jun 16, 2026, 5:00:00 AM UTC
Page between verses with
Сказание о слоне и черепахе — глубокая притча о пагубе раздора, жадности и гнева. Два брата-мудреца, поддавшись спору о разделе имущества, проклинают друг друга и низвергаются в звериное лоно, где вечно враждуют. Так писание являет, как стяжание (артха-моха) и гнев (кродха) разрушают даже братскую любовь и святость подвижников, низводя их до животного состояния. Замечательно наставление Вибхавасу о вреде раздела: разделённые и рассорённые становятся лёгкой добычей врагов, рядящихся в друзей, — урок о ценности единства и опасности разобщения, столь важный для всего эпоса, где раздор Кауравов и Пандавов губит род. Здесь раскрывается, что привязанность к собственности и гордыня силы ввергают душу во всё более низкие рождения; вражда, питаемая из жизни в жизнь, есть тягчайшее рабство. Освобождение от такой вражды — лишь в отказе от эгоизма и в обращении к Господу. А то, что эти двое станут пищей Гаруды, носителя Господа, — знак, что даже падшие, соприкоснувшись со слугой Бога, обретают исход из колеса вражды.