Mahabharata · 1.184.8
॥
Devanāgarī
कुशैस् तु भूमौ शयनं चकार; माद्रीसुतः सहदेवस् तरस्वी ॥
यथात्मीयान्य् अजिनानि सर्वे; संस्तीर्य वीराः सुषुपुर् धरण्याम् ॥
Transliteration (IAST)
kuśais tu bhūmau śayanaṃ cakāra; mādrīsutaḥ sahadevas tarasvī ||
yathātmīyāny ajināni sarve; saṃstīrya vīrāḥ suṣupur dharaṇyām ||
Word-by-word
SanskritIASTMeaning
कुशैः तु भूमौ शयनं चकार माद्रीसुतः सहदेवः तरस्वीkuśaiḥ tu bhūmau śayanaṃ cakāra mādrīsutaḥ sahadevaḥ tarasvīиз куша на земле ложе устроил сын Мадри, проворный Сахадева;
यथात्मीयानि अजिनानि सर्वे संस्तीर्य वीराः सुषुपुः धरण्याम्yathātmīyāni ajināni sarve saṃstīrya vīrāḥ suṣupuḥ dharaṇyāmразостлав каждый свои шкуры, все герои уснули на земле;
Translation
«Из куша на земле ложе устроил сын Мадри, проворный Сахадева; и, разостлав каждый свои шкуры, все герои уснули на земле».
Commentary
Version
d81a5737a476 · published Jun 16, 2026, 5:00:00 AM UTC
Page between verses with
Здесь царевичи спят на голой земле, на травяной подстилке. Знаменательно, что привыкшие к ложам цари ночуют на куша и шкурах: превратность научила их довольству малым. Неприхотливость — спутница праведных в нужде: великие не ропщут на жёсткое ложе. Так писание являет смиренный быт изгнанников; и герои, добывшие невесту, отдыхают, как подвижники, на земле.