जनमेजय उवाच
शत्रुभिर् जितबद्धस्य पाण्डवैश् च महात्मभिः ॥
मोक्षितस्य युधा पश्चान् मानस्थस्य दुरात्मनः ॥
कत्थनस्यावलिप्तस्य गर्वितस्य च नित्यशः ॥
सदा च पौरुषौदार्यैः पाण्डवान् अवमन्यतः ॥
दुर्योधनस्य पापस्य नित्याहंकारवादिनः ॥
प्रवेशो हास्तिनपुरे दुष्करः प्रतिभाति मे ॥
तस्य लज्जान्वितस्यैव शोकव्याकुलचेतसः ॥
प्रवेशं विस्तरेण त्वं वैशंपायन कीर्तय ॥
janamejaya uvāca
śatrubhir jitabaddhasya pāṇḍavaiś ca mahātmabhiḥ ||
mokṣitasya yudhā paścān mānasthasya durātmanaḥ ||
katthanasyāvaliptasya garvitasya ca nityaśaḥ ||
sadā ca pauruṣaudāryaiḥ pāṇḍavān avamanyataḥ ||
duryodhanasya pāpasya nityāhaṃkāravādinaḥ ||
praveśo hāstinapure duṣkaraḥ pratibhāti me ||
tasya lajjānvitasyaiva śokavyākulacetasaḥ ||
praveśaṃ vistareṇa tvaṃ vaiśaṃpāyana kīrtaya ||
Джанамеджая сказал: «Дурьодхана, дурной, гордый, хвастливый, всегда надменный, постоянно говоривший о своем превосходстве и щедрости и презиравший Пандавов, был побежден врагами, связан и затем освобожден великими Пандавами в бою. Мне кажется, что такому человеку трудно было войти в Хастинапур. Вайшампаяна, подробно расскажи, как он, полный стыда и с умом, смущенным горем, вошел туда».
fece4432eb0f · published Jun 18, 2026, 7:01:06 AM UTC
Page between verses with
Вопрос Джанамеджаи точно указывает на главную рану Дурьодханы: не поражение само по себе, а жизнь после спасения теми, кого он ненавидит.