भीष्म उवाच
अत्राप्य् उदाहरन्तीमम् इतिहासं पुरातनम् ॥
जनकस्य च संवादं सुलभायाश् च भारत ॥
संन्यासफलिकः कश् चिद् बभूव नृपतिः पुरा ॥
मैथिलो जनको नाम धर्मध्वज इति श्रुतः ॥
स वेदे मोक्षशास्त्रे च स्वे च शास्त्रे कृतागमः ॥
इन्द्रियाणि समाधाय शशास वसुधाम् इमाम् ॥
तस्य वेदविदः प्राज्ञाः श्रुत्वा तां साधुवृत्तताम् ॥
लोकेषु स्पृहयन्त्य् अन्ये पुरुषाः पुरुषेश्वर ॥
अथ धर्मयुगे तस्मिन् योगधर्मम् अनुष्ठिता ॥
महीम् अनुचचारैका सुलभा नाम भिक्षुकी ॥
तया जगद् इदं सर्वम् अटन्त्या मिथिलेश्वरः ॥
तत्र तत्र श्रुतो मोक्षे कथ्यमानस् त्रिदण्डिभिः ॥
सा सुसूक्ष्मां कथां श्रुत्वा तथ्यं नेति ससंशया ॥
दर्शने जातसंकल्पा जनकस्य बभूव ह ॥
ततः सा विप्रहायाथ पूर्वरूपं हि योगतः ॥
अबिभ्रद् अनवद्याङ्गी रूपम् अन्यद् अनुत्तमम् ॥
चक्षुर् निमेषमात्रेण लघ्वस्त्रगतिगामिनी ॥
विदेहानां पुरीं सुभ्रूर् जगाम कमलेक्षणा ॥
सा प्राप्य मिथिलां रम्यां समृद्धजनसंकुलाम् ॥
भैक्षचर्यापदेशेन ददर्श मिथिलेश्वरम् ॥
राजा तस्याः परं दृष्ट्वा सौकुमार्यं वपुस् तथा ॥
केयं कस्य कुतो वेति बभूवागतविस्मयः ॥
ततो ऽस्याः स्वागतं कृत्वा व्यादिश्य च वरासनम् ॥
पूजितां पादशौचेन वरान्नेनाप्य् अतर्पयत् ॥
अथ भुक्तवती प्रीता राजानं मन्त्रिभिर् वृतम् ॥
सर्वभाष्यविदां मध्ये चोदयाम् आस भिक्षुकी ॥
सुलभा त्व् अस्य धर्मेषु मुक्तो नेति ससंशया ॥
सत्त्वं सत्त्वेन योगज्ञा प्रविवेश महीपते ॥
नेत्राभ्यां नेत्रयोर् अस्य रश्मीन् संयोज्य रश्मिभिः ॥
सा स्म संचोदयिष्यन्तं योगबन्धैर् बबन्ध ह ॥
जनको ऽप्य् उत्स्मयन् राजा भावम् अस्या विशेषयन् ॥
प्रतिजग्राह भावेन भावम् अस्या नृपोत्तमः ॥
तद् एकस्मिन्न् अधिष्ठाने संवादः श्रूयताम् अयम् ॥
छत्रादिषु विमुक्तस्य मुक्तायाश् च त्रिदण्डके ॥
bhīṣma uvāca
atrāpy udāharantīmam itihāsaṃ purātanam ||
janakasya ca saṃvādaṃ sulabhāyāś ca bhārata ||
saṃnyāsaphalikaḥ kaś cid babhūva nṛpatiḥ purā ||
maithilo janako nāma dharmadhvaja iti śrutaḥ ||
sa vede mokṣaśāstre ca sve ca śāstre kṛtāgamaḥ ||
indriyāṇi samādhāya śaśāsa vasudhām imām ||
tasya vedavidaḥ prājñāḥ śrutvā tāṃ sādhuvṛttatām ||
lokeṣu spṛhayanty anye puruṣāḥ puruṣeśvara ||
atha dharmayuge tasmin yogadharmam anuṣṭhitā ||
mahīm anucacāraikā sulabhā nāma bhikṣukī ||
tayā jagad idaṃ sarvam aṭantyā mithileśvaraḥ ||
tatra tatra śruto mokṣe kathyamānas tridaṇḍibhiḥ ||
sā susūkṣmāṃ kathāṃ śrutvā tathyaṃ neti sasaṃśayā ||
darśane jātasaṃkalpā janakasya babhūva ha ||
tataḥ sā viprahāyātha pūrvarūpaṃ hi yogataḥ ||
abibhrad anavadyāṅgī rūpam anyad anuttamam ||
cakṣur nimeṣamātreṇa laghvastragatigāminī ||
videhānāṃ purīṃ subhrūr jagāma kamalekṣaṇā ||
sā prāpya mithilāṃ ramyāṃ samṛddhajanasaṃkulām ||
bhaikṣacaryāpadeśena dadarśa mithileśvaram ||
rājā tasyāḥ paraṃ dṛṣṭvā saukumāryaṃ vapus tathā ||
keyaṃ kasya kuto veti babhūvāgatavismayaḥ ||
tato 'syāḥ svāgataṃ kṛtvā vyādiśya ca varāsanam ||
pūjitāṃ pādaśaucena varānnenāpy atarpayat ||
atha bhuktavatī prītā rājānaṃ mantribhir vṛtam ||
sarvabhāṣyavidāṃ madhye codayām āsa bhikṣukī ||
sulabhā tv asya dharmeṣu mukto neti sasaṃśayā ||
sattvaṃ sattvena yogajñā praviveśa mahīpate ||
netrābhyāṃ netrayor asya raśmīn saṃyojya raśmibhiḥ ||
sā sma saṃcodayiṣyantaṃ yogabandhair babandha ha ||
janako 'py utsmayan rājā bhāvam asyā viśeṣayan ||
pratijagrāha bhāvena bhāvam asyā nṛpottamaḥ ||
tad ekasminn adhiṣṭhāne saṃvādaḥ śrūyatām ayam ||
chatrādiṣu vimuktasya muktāyāś ca tridaṇḍake ||
Бхишма сказал: «И здесь приводят древний рассказ, о Бхарата: беседу Джанаки с Сулабхой. Некогда был царь Митхилы, по имени Джанака, известный как Дхармадхваджа; он имел плод отречения, был сведущ в Веде, учении об освобождении и царской науке, обуздал чувства и правил этой землёй. Узнав о его добром поведении, мудрые знатоки Веды и другие люди в мирах стремились к такому же состоянию. В тот век дхармы одна нищенствующая аскетка по имени Сулабха, практиковавшая йога-дхарму, странствовала по земле. Переходя с места на место, она услышала, как тридандинцы говорят о царе Митхилы как об освобождённом. Услышав это тонкое утверждение, она усомнилась, истинно ли оно, и решила увидеть Джанаку. Силой йоги она оставила прежний облик и приняла иной, несравненный, прекрасный вид; в мгновение ока, быстрая как лёгкая стрела, лотосоокая вошла в столицу Видехи. Под видом сбора милостыни она увидела царя Митхилы. Царь, поражённый её нежностью и красотой, подумал: “Кто она, чья она, откуда?” Он оказал ей приём, дал почётное сиденье, омыл ей ноги и угостил лучшей пищей. Когда она поела и осталась довольна, нищенствующая Сулабха, сидя среди царя, министров и знатоков всех речей, стала испытывать его: сомневаясь, освобождён он или нет, она, знающая йогу, своим сознанием вошла в его сознание. Соединив лучи своих глаз с лучами его глаз, она йогическими узами связала того, кто сам собирался её испытывать. Джанака, улыбаясь и распознавая её состояние, принял его своим состоянием. Теперь слушай эту беседу в одном вместилище: между тем, кто считал себя свободным среди царских знаков, и той, кто была свободна в облике тридандинской аскетки».
e368907d631e · published Jun 21, 2026, 10:56:12 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Вступление сразу показывает главный предмет спора: освобождение не доказывается ни царским троном, ни тридандой. Сулабха проверяет не внешний статус Джанаки, а его внутреннюю свободу от отождествления.