तद् यदा मेघतो वारि पतितं भवति क्षितौ ॥
तदा वसुमती देवी स्निग्धा भवति भारत ॥
ततः सस्यानि रोहन्ति येन वर्तयते जगत् ॥
मांसमेदोस्थिशुक्राणां प्रादुर्भावस् ततः पुनः ॥
संभवन्ति ततः शुक्रात् प्राणिनः पृथिवीपते ॥
अग्नीषोमौ हि तच् छुक्रं प्रजनः पुष्यतश् च ह ॥
एवम् अन्नं च सूर्यश् च पवनः शुक्रम् एव च ॥
एक एव स्मृतो राशिर् यतो भूतानि जज्ञिरे ॥
प्राणान् ददाति भूतानां तेजश् च भरतर्षभ ॥
गृहम् अभ्यागतायाशु यो दद्याद् अन्नम् अर्थिने ॥
tad yadā meghato vāri patitaṃ bhavati kṣitau ||
tadā vasumatī devī snigdhā bhavati bhārata ||
tataḥ sasyāni rohanti yena vartayate jagat ||
māṃsamedosthiśukrāṇāṃ prādurbhāvas tataḥ punaḥ ||
saṃbhavanti tataḥ śukrāt prāṇinaḥ pṛthivīpate ||
agnīṣomau hi tac chukraṃ prajanaḥ puṣyataś ca ha ||
evam annaṃ ca sūryaś ca pavanaḥ śukram eva ca ||
eka eva smṛto rāśir yato bhūtāni jajñire ||
prāṇān dadāti bhūtānāṃ tejaś ca bharatarṣabha ||
gṛham abhyāgatāyāśu yo dadyād annam arthine ||
«Когда из облака вода упавшею бывает на землю, тогда Васумати-богиня влажною становится, о Бхарата. Затем хлеба всходят, коими живёт мир; мяса, жира, кости, семени появление оттого затем. Возникают затем из семени существа, о владыка земли; Агни-Сома ведь то семя, порождение питают. Так пища, и Солнце, ветер, и семя — одной лишь почитаются грудой, откуда существа родились. Жизни даёт существам и силу, о бык Бхаратов, в дом пришедшему скоро кто дал бы пищу нуждающемуся».
322f0a0ac634 · published Jun 21, 2026, 12:05:00 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Прослеживается священная цепь рождения жизни: дождь увлажняет Землю-Васумати, всходят хлеба, из них образуются «плоть, жир, кость, семя», из семени — существа. Знаменательно итоговое отождествление: «пища, Солнце, ветер и семя — единая груда, откуда родились все существа». Так подающий хлеб становится соучастником самого творения, ибо «даёт существам жизнь и силу». Накормить голодного — не мелкое благодеяние, а включение в тот единый поток животворения, что нисходит от солнца и дождя до зерна и до самого тела; в куске пищи замкнут весь круг бытия.