न वै चरसि यच् छ्रेय आत्मनो वा यद् ईहसे ॥
अकामात्मापि हि सदा धुरम् उद्यम्य चैव हि ॥
अकिंचनः परिपतन् सुखम् आस्वादयिष्यसि ॥
अकिंचनः सुखं शेते समुत्तिष्ठति चैव हि ॥
आकिंचन्यं सुखं लोके पथ्यं शिवम् अनामयम् ॥
अनमित्रम् अथो ह्य् एतद् दुर्लभं सुलभं सताम् ॥
अकिंचनस्य शुद्धस्य उपपन्नस्य सर्वशः ॥
अवेक्षमाणस् त्रींल् लोकान् न तुल्यम् उपलक्षये ॥
आकिंचन्यं च राज्यं च तुलया समतोलयम् ॥
अत्यरिच्यत दारिद्र्यं राज्याद् अपि गुणाधिकम् ॥
आकिंचन्ये च राज्ये च विशेषः सुमहान् अयम् ॥
नित्योद्विग्नो हि धनवान् मृत्योर् आस्यगतो यथा ॥
नैवास्याग्निर् न चादित्यो न मृत्युर् न च दस्यवः ॥
प्रभवन्ति धनज्यानिनिर्मुक्तस्य निराशिषः ॥
तं वै सदा कामचरम् अनुपस्तीर्णशायिनम् ॥
बाहूपधानं शाम्यन्तं प्रशंसन्ति दिवौकसः ॥
na vai carasi yac chreya ātmano vā yad īhase ||
akāmātmāpi hi sadā dhuram udyamya caiva hi ||
akiṃcanaḥ paripatan sukham āsvādayiṣyasi ||
akiṃcanaḥ sukhaṃ śete samuttiṣṭhati caiva hi ||
ākiṃcanyaṃ sukhaṃ loke pathyaṃ śivam anāmayam ||
anamitram atho hy etad durlabhaṃ sulabhaṃ satām ||
akiṃcanasya śuddhasya upapannasya sarvaśaḥ ||
avekṣamāṇas trīṃl lokān na tulyam upalakṣaye ||
ākiṃcanyaṃ ca rājyaṃ ca tulayā samatolayam ||
atyaricyata dāridryaṃ rājyād api guṇādhikam ||
ākiṃcanye ca rājye ca viśeṣaḥ sumahān ayam ||
nityodvigno hi dhanavān mṛtyor āsyagato yathā ||
naivāsyāgnir na cādityo na mṛtyur na ca dasyavaḥ ||
prabhavanti dhanajyāninirmuktasya nirāśiṣaḥ ||
taṃ vai sadā kāmacaram anupastīrṇaśāyinam ||
bāhūpadhānaṃ śāmyantaṃ praśaṃsanti divaukasaḥ ||
Ты не следуешь тому, что является благом, и даже не тому, чего сам для себя желаешь, если всё время поднимаешь бремя, хотя душой уже не хочешь его. Ничем не владеющий, странствуя, вкусит счастье; неимущий счастливо спит и счастливо встаёт. Акинчанье — невладение — счастливо в мире: оно полезно, благотворно, свободно от болезни и врагов. Оно трудно достижимо, но легко для праведных. Осматривая три мира, я не вижу ничего равного чистому неимущему, который всем обеспечен внутренне. Я взвесил на весах невладение и царство: бедность превзошла даже царство, будучи выше по достоинствам. Между невладением и царством есть великая разница: богатый всегда встревожен, словно вошедший в пасть смерти. Ни огонь, ни солнце, ни смерть, ни разбойники не властны над тем, кто свободен от потери богатства и не имеет ожиданий. Небожители восхваляют того, кто свободно странствует, спит без подстилки, кладёт руку вместо подушки и пребывает в покое».
e40704bc38f2 · publicado 20 jun 2026, 22:55:04 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Акинчанье ценно не как внешняя бедность сама по себе, а как отсутствие страха потери. Тот, кто ничего не присваивает, не становится мишенью для тревоги о сохранении.