Sanat-kumāra
अप्रधृष्यतमत्वं च महासामर्थ्यमेव च ॥ संतु मे कार्तवीर्य्यस्य हैहयेंद्रस्य कीर्तनात्
य इदं कार्तवीर्य्यस्य कवच पुण्यवर्द्धनम् ॥ सर्वपापप्रशमनं सर्वोपद्रवनाशनम्
सर्वशांतिकरं गुह्यं समस्तभयनाशनम् ॥ विजयार्थप्रदं नॄणां सर्वसंपत्प्रदं शुभम्
श्रृणुयाद्वा पठेद्वापि सर्वकामानवाप्नुयात् ॥ चौरैर्हृतं यदा पश्येत्पश्वादिधनमात्मनः
सप्तवारं तदा जप्येन्निशि पश्चिमदिङ्मुखः ॥ सप्तरात्रेण लभते नष्टद्रव्यं न संशयः
सप्तविंशतिधा जप्त्वा प्राचीदिग्वदनः पुमान् ॥ देवासुरनिभं चापि परचक्रं निवारयेत्
विवादे कलहेघोरे पंचधा यः पठेदिदम् ॥ विजयो जायते तस्य न कदाचित्पराजयः
सर्वरोगप्रपीडासु त्रेधा वा पंचधा पठेत् ॥ स रोगमृत्युवेतालभूतप्रेतैर्न बाध्यते
सम्यग्द्वादशाधा रात्रौ प्रजपेद्बंधमुक्तये ॥ त्रिदिनान्निगडादूद्ध्वो मुच्यते नात्र संशयः
अनेनैव विधानेन सर्वसाधनकर्मणि ॥ असाध्यमपि सप्ताहात्साधयेन्मंत्रवित्तमः
apradhṛṣyatamatvaṃ ca mahāsāmarthyameva ca || saṃtu me kārtavīryyasya haihayeṃdrasya kīrtanāt
ya idaṃ kārtavīryyasya kavaca puṇyavarddhanam || sarvapāpapraśamanaṃ sarvopadravanāśanam
sarvaśāṃtikaraṃ guhyaṃ samastabhayanāśanam || vijayārthapradaṃ nṝṇāṃ sarvasaṃpatpradaṃ śubham
śrṛṇuyādvā paṭhedvāpi sarvakāmānavāpnuyāt || caurairhṛtaṃ yadā paśyetpaśvādidhanamātmanaḥ
saptavāraṃ tadā japyenniśi paścimadiṅmukhaḥ || saptarātreṇa labhate naṣṭadravyaṃ na saṃśayaḥ
saptaviṃśatidhā japtvā prācīdigvadanaḥ pumān || devāsuranibhaṃ cāpi paracakraṃ nivārayet
vivāde kalaheghore paṃcadhā yaḥ paṭhedidam || vijayo jāyate tasya na kadācitparājayaḥ
sarvarogaprapīḍāsu tredhā vā paṃcadhā paṭhet || sa rogamṛtyuvetālabhūtapretairna bādhyate
samyagdvādaśādhā rātrau prajapedbaṃdhamuktaye || tridinānnigaḍādūddhvo mucyate nātra saṃśayaḥ
anenaiva vidhānena sarvasādhanakarmaṇi || asādhyamapi saptāhātsādhayenmaṃtravittamaḥ
«...и полная неодолимость, и великая способность да будут мне от прославления Картавирьи, владыки хайхаев. Кто эту броню Картавирьи — умножающую заслугу, утишающую все грехи, уничтожающую все беды, творящую всякий покой, тайную, уничтожающую всякий страх, дающую людям победу и достаток, дающую всякое богатство, благую — услышит или прочтёт, тот все желания обретёт. Когда увидит он, что своё добро — скот и прочее — похищено ворами, тогда семь раз да шепчет ночью, обратившись лицом к западу: за семь ночей обретает он пропавшее имущество, нет сомнения. Прошептав двадцать семь раз, обратившись лицом к востоку, человек и вражье войско, подобное богам и асурам, да отвратит. В тяжбе, в страшной ссоре кто пять раз прочтёт это, у того рождается победа и никогда не бывает поражения. При мучениях от всех болезней да прочтёт трижды или пятикратно — и тот не утесняется болезнью, смертью, веталами, бхутами и претами. Как должно, двенадцать раз ночью да шепчет ради освобождения от уз — через три дня освобождается он от оков, нет в том сомнения. Этим же предписанием во всяком деле осуществления и неосуществимое за семь дней да осуществит лучший знаток мантр».
7323e835f94c · publicado 5 sept 2026, 11:58:53 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Плодословие подробно назначает счёт и сторону: семь раз лицом к западу — о пропаже, двадцать семь лицом к востоку — о войске, пять раз — о тяжбе, трижды или пять — о болезни, двенадцать ночью — об узах. Разнобой не случаен: каждой беде положена своя мера, чтобы человек делал определённое дело, а не просто повторял.
Запад назван для пропавшего добра — сторона захода, куда уходит утраченное. Восток для отражения войска — сторона восхода и наступления. Направление здесь входит в само действие.
Срок обещан честно короткий: семь ночей, три дня, семь дней. Броня не обещает мгновенного чуда и не откладывает исполнения на неопределённое время — она даёт срок, по истечении которого о ней можно судить.