Rāmāyaṇa
Равана бранит разведчиков и посылает новых соглядатаев6.20.1-12
1675 / 2464
Rāmāyaṇa · 6.20.1-12
Devanāgarī

शुकेन तु समाख्यातांस् तान् दृष्ट्वा हरियूथपान् । समीपस्थं च रामस्य भ्रातरं स्वं विभीषणम् ॥
लक्ष्मणं च महावीर्यं भुजं रामस्य दक्षिणम् । सर्ववानरराजं च सुग्रीवं भीमविक्रमम् ॥
किं चिद् आविग्नहृदयो जातक्रोधश् च रावणः । भर्त्सयाम् आस तौ वीरौ कथान्ते शुकसारणौ ॥
अधोमुखौ तौ प्रणताव् अब्रवीच् छुकसारणौ । रोषगद्गदया वाचा संरब्धः परुषं वचः ॥
न तावत् सदृशं नाम सचिवैर् उपजीविभिः । विप्रियं नृपतेर् वक्तुं निग्रहप्रग्रहे विभोः ॥
रिपूणां प्रतिकूलानां युद्धार्थम् अभिवर्तताम् । उभाभ्यां सदृशं नाम वक्तुम् अप्रस्तवे स्तवम् ॥
आचार्या गुरवो वृद्धा वृथा वां पर्युपासिताः । सारं यद् राजशास्त्राणाम् अनुजीव्यं न गृह्यते ॥
गृहीतो वा न विज्ञातो भारो ज्ञानस्य वोछ्यते । ईदृशैः सचिवैर् युक्तो मूर्खैर् दिष्ट्या धराम्य् अहम् ॥
किं नु मृत्योर् भयं नास्ति मां वक्तुं परुषं वचः । यस्य मे शासतो जिह्वा प्रयच्छति शुभाशुभम् ॥
अप्य् एव दहनं स्पृष्ट्वा वने तिष्ठन्ति पादपाः । राजदोषपरामृष्टास् तिष्ठन्ते नापराधिनः ॥
हन्याम् अहम् इमौ पापौ शत्रुपक्षप्रशंसकौ । यदि पूर्वोपकारैर् मे न क्रोधो मृदुतां व्रजेत् ॥
अपध्वंसत गच्छध्वं संनिकर्षाद् इतो मम । न हि वां हन्तुम् इच्छामि स्मरन्न् उपकृतानि वाम् । हताव् एव कृतघ्नौ तौ मयि स्नेहपराङ्मुखौ ॥

Transliteración (IAST)

śukena tu samākhyātāṃs tān dṛṣṭvā hariyūthapān | samīpasthaṃ ca rāmasya bhrātaraṃ svaṃ vibhīṣaṇam ||
lakṣmaṇaṃ ca mahāvīryaṃ bhujaṃ rāmasya dakṣiṇam | sarvavānararājaṃ ca sugrīvaṃ bhīmavikramam ||
kiṃ cid āvignahṛdayo jātakrodhaś ca rāvaṇaḥ | bhartsayām āsa tau vīrau kathānte śukasāraṇau ||
adhomukhau tau praṇatāv abravīc chukasāraṇau | roṣagadgadayā vācā saṃrabdhaḥ paruṣaṃ vacaḥ ||
na tāvat sadṛśaṃ nāma sacivair upajīvibhiḥ | vipriyaṃ nṛpater vaktuṃ nigrahapragrahe vibhoḥ ||
ripūṇāṃ pratikūlānāṃ yuddhārtham abhivartatām | ubhābhyāṃ sadṛśaṃ nāma vaktum aprastave stavam ||
ācāryā guravo vṛddhā vṛthā vāṃ paryupāsitāḥ | sāraṃ yad rājaśāstrāṇām anujīvyaṃ na gṛhyate ||
gṛhīto vā na vijñāto bhāro jñānasya vochyate | īdṛśaiḥ sacivair yukto mūrkhair diṣṭyā dharāmy aham ||
kiṃ nu mṛtyor bhayaṃ nāsti māṃ vaktuṃ paruṣaṃ vacaḥ | yasya me śāsato jihvā prayacchati śubhāśubham ||
apy eva dahanaṃ spṛṣṭvā vane tiṣṭhanti pādapāḥ | rājadoṣaparāmṛṣṭās tiṣṭhante nāparādhinaḥ ||
hanyām aham imau pāpau śatrupakṣapraśaṃsakau | yadi pūrvopakārair me na krodho mṛdutāṃ vrajet ||
apadhvaṃsata gacchadhvaṃ saṃnikarṣād ito mama | na hi vāṃ hantum icchāmi smarann upakṛtāni vām | hatāv eva kṛtaghnau tau mayi snehaparāṅmukhau ||

Palabra por palabra
SánscritoIASTSignificado
शुकेन तुśukena tuно Шукой
समाख्यातान्samākhyātānназванных; описанных
तान्tānтех
दृष्ट्वाdṛṣṭvāувидев
हरियूथपान्hariyūthapānпредводителей ванарских отрядов
समीपस्थम् चsamīpastham caи стоящего рядом
रामस्यrāmasyaРамы
भ्रातरम्bhrātaramбрата
स्वम्svamсвоего
विभीषणम्vibhīṣaṇamВибхишану
लक्ष्मणम् चlakṣmaṇam caи Лакшману
महावीर्यम्mahāvīryamвеликодоблестного
भुजम्bhujamруку
रामस्यrāmasyaРамы
दक्षिणम्dakṣiṇamправую
सर्ववानरराजम् चsarvavānararājam caи царя всех ванар
सुग्रीवम्sugrīvamСугриву
भीमविक्रमम्bhīmavikramamстрашной доблести
किं चित्kiṃ citнемного
आविग्नहृदयःāvignahṛdayaḥс встревоженным сердцем
जातक्रोधः चjātakrodhaḥ caи разгневавшийся
रावणःrāvaṇaḥРавана
भर्त्सयाम् आसbhartsayām āsaстал бранить
तौtauтех двоих
वीरौvīrauдвух героев
कथान्तेkathānteпо окончании рассказа
शुकसारणौśukasāraṇauШуку и Сарану
अधोमुखौadhomukhauс опущенными лицами
तौtauтех двоих
प्रणतौpraṇatauсклонившихся
अब्रवीत्abravītсказал
शुकसारणौśukasāraṇauШуке и Саране
रोषगद्गदयाroṣagadgadayāпрерывающимся от гнева
वाचाvācāголосом
संरब्धःsaṃrabdhaḥразъярённый
परुषम्paruṣamжёсткое; грубое
वचःvacaḥслово; речь
न तावत्na tāvatвовсе не
सदृशम्sadṛśamподобает; соответствует
नामnāmaведь; право
सचिवैःsacivaiḥсоветникам
उपजीविभिःupajīvibhiḥживущим за счёт господина
विप्रियम्vipriyamнеприятное
नृपतेःnṛpateḥцарю
वक्तुम्vaktumговорить
निग्रहप्रग्रहेnigrahapragraheв наказании и милости
विभोःvibhoḥвластного
रिपूणाम्ripūṇāmврагов
प्रतिकूलानाम्pratikūlānāmвраждебных
युद्धार्थम्yuddhārthamради битвы
अभिवर्तताम्abhivartatāmнаступающих
उभाभ्याम्ubhābhyāmвам двоим
सदृशम्sadṛśamподобает
नामnāmaразве
वक्तुम्vaktumговорить
अप्रस्तवेaprastaveне к месту
स्तवम्stavamпохвалу
आचार्याःācāryāḥучителя
गुरवःguravaḥнаставники
वृद्धाःvṛddhāḥстаршие
वृथाvṛthāнапрасно
वाम्vāmвами двумя
पर्युपासिताःparyupāsitāḥбыли почитаемы; были обслуживаемы
सारम्sāramсуть
यत्yatпоскольку
राजशास्त्राणाम्rājaśāstrāṇāmцарских наук
अनुजीव्यम्anujīvyamдолжную для слуг
न गृह्यतेna gṛhyateне усваиваете
गृहीतः वाgṛhītaḥ vāили усвоен
न विज्ञातःna vijñātaḥно не понят
भारःbhāraḥтяжесть; груз
ज्ञानस्यjñānasyaзнания
वाили
उच्यतेucyateназывается
ईदृशैःīdṛśaiḥс такими
सचिवैःsacivaiḥсоветниками
युक्तःyuktaḥсоединённый
मूर्खैःmūrkhaiḥглупыми
दिष्ट्याdiṣṭyāпо счастью; по судьбе
धरामिdharāmiдержусь; живу
अहम्ahamя
किम् नुkim nuразве
मृत्योःmṛtyoḥсмерти
भयम्bhayamстраха
न अस्तिna astiнет
माम्māmмне; меня
वक्तुम्vaktumговорить
परुषम्paruṣamжёсткое
वचःvacaḥслово
यस्यyasyaу кого
मेmeмоего
शासतःśāsataḥповелевающего
जिह्वाjihvāязык
प्रयच्छतिprayacchatiподаёт; выдаёт
शुभाशुभम्śubhāśubhamдоброе и недоброе
अपि एवapi evaдаже
दहनम्dahanamогонь
स्पृष्ट्वाspṛṣṭvāкоснувшись
वनेvaneв лесу
तिष्ठन्तिtiṣṭhantiстоят
पादपाःpādapāḥдеревья
राजदोषपरामृष्टाःrājadoṣaparāmṛṣṭāḥзатронутые царской виной
तिष्ठन्तेtiṣṭhanteостаются
naне
अपराधिनःaparādhinaḥвиновные
हन्याम्hanyāmя убил бы
अहम्ahamя
इमौimauэтих двоих
पापौpāpauзлых; грешных
शत्रुपक्षप्रशंसकौśatrupakṣapraśaṃsakauвосхваляющих сторону врага
यदिyadiесли бы
पूर्वोपकारैःpūrvopakāraiḥпрежними услугами
मेmeмой
naне
क्रोधःkrodhaḥгнев
मृदुताम्mṛdutāmмягкость
व्रजेत्vrajetпришёл бы
अपध्वंसतapadhvaṃsataубирайтесь; прочь
गच्छध्वम्gacchadhvamуходите
संनिकर्षात्saṃnikarṣātот близости
इतःitaḥотсюда
ममmamaмоей
न हिna hiведь не
वाम्vāmвас двоих
हन्तुम्hantumубить
इच्छामिicchāmiжелаю
स्मरन्smaranпомня
उपकृतानिupakṛtāniоказанные услуги
वाम्vāmвами двумя
हतौ एवhatau evaуже убиты
कृतघ्नौkṛtaghnauнеблагодарные
तौtauте двое
मयिmayiко мне
स्नेहपराङ्मुखौsnehaparāṅmukhauотвернувшиеся от привязанности
Traducción

Увидев предводителей ванарских отрядов, которых назвал Шука, а также своего брата Вибхишану, стоящего рядом с Рамой, великодоблестного Лакшману, правую руку Рамы, и Сугриву, царя всех ванар, страшного в доблести, Равана немного встревожился сердцем и разгневался. По окончании рассказа он стал бранить двух героев, Шуку и Сарану. Они склонились с опущенными лицами, а разъярённый Равана прерывающимся от гнева голосом сказал им жёсткие слова: «Советникам, живущим за счёт царя, вовсе не подобает говорить неприятное владыке, в чьей власти наказание и милость. Разве вам двоим подобает не к месту произносить похвалу врагам, которые враждебно наступают ради битвы? Учителя, наставники и старшие были вами почитаемы напрасно, раз вы не усвоили суть царских наук, должную для слуг. Или же знание усвоено, но не понято, и тогда оно называется только грузом знания. По счастью, я ещё живу, имея таких глупых советников. Разве у вас нет страха смерти, что вы говорите мне жёсткие слова, когда язык моего повеления несёт добро и недобро? Даже деревья в лесу стоят, коснувшись огня; но виновные, которых коснулась царская вина, не остаются. Я убил бы этих двух грешников, восхваляющих сторону врага, если бы мой гнев не смягчился из-за ваших прежних услуг. Убирайтесь, уходите отсюда от моей близости. Я не хочу убивать вас, помня ваши услуги. Но вы, неблагодарные, отвернувшиеся от привязанности ко мне, уже как бы убиты».

Versión

218142a0f8b2 · publicado 22 jun 2026, 0:00:00 UTC

Disponible enRU

Pasa de verso en verso con