वृक्षाग्रात्पतितस्यापि आरोहात्पतितस्य च ॥ मरणे वास्थिभङ्गे वा कर्ता पापैर्न लिप्यते
धेनुं सुवर्णं धान्यं च आचार्याय प्रदक्षिणम् ॥ दत्त्वा च ऋत्विजे दद्यात्सुवर्णं रजतं तथा
धान्यं च ब्रह्मणे दद्याद्घृतभोज्यं सशर्करम् ॥ इष्टां च दक्षिणां दद्यात्सदस्याय तथैव च
अधिकलशं समानीय स्नानं कुर्याद्विधानतः ॥ कृत्वा चैवानिशं कुर्याद्दद्यात्पूर्णाहुतिं तथा
सर्वौषध्युदकं प्रोक्ष्य त्रिवारं क्षीरधारया ॥ संवेष्ट्य त्रिश्चतुर्वारं ब्रह्मघोषपुरःसरम्
गृहं व्रजेत्ततो विप्रैः कुर्याच्चैव गृहार्चनम् ॥ तंतौ विशेषं वक्ष्यामि वरा एवेदमित्यृचा
vṛkṣāgrātpatitasyāpi ārohātpatitasya ca || maraṇe vāsthibhaṅge vā kartā pāpairna lipyate
dhenuṃ suvarṇaṃ dhānyaṃ ca ācāryāya pradakṣiṇam || dattvā ca ṛtvije dadyātsuvarṇaṃ rajataṃ tathā
dhānyaṃ ca brahmaṇe dadyādghṛtabhojyaṃ saśarkaram || iṣṭāṃ ca dakṣiṇāṃ dadyātsadasyāya tathaiva ca
adhikalaśaṃ samānīya snānaṃ kuryādvidhānataḥ || kṛtvā caivāniśaṃ kuryāddadyātpūrṇāhutiṃ tathā
sarvauṣadhyudakaṃ prokṣya trivāraṃ kṣīradhārayā || saṃveṣṭya triścaturvāraṃ brahmaghoṣapuraḥsaram
gṛhaṃ vrajettato vipraiḥ kuryāccaiva gṛhārcanam || taṃtau viśeṣaṃ vakṣyāmi varā evedamityṛcā
«„Ночью окрашенною нитью обвив, и с порошком, и поилку да подаст деревьям, с уставом впереди; и да даст тем деревьям вкусить, и сию мантру да изречёт: «И упавшего с вершины дерева, и упавшего при лазании, при смерти или переломе кости — делатель грехами не марается». Дойную, золото и зерно — учителю, посолонь; подав, и жрецу да подаст золото и серебро; и зерно брахме да подаст, и масляную снедь с сахаром; и желанное даяние да подаст, и участнику так же“».
2356e720cc2a · प्रकाशित 20 अग॰ 2026, 4:00:00 pm UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Прададьяд дохакам чаива — «и поилку да подаст деревьям». Деревьям ставят поилку — простое хозяйское дело в обрядовой одежде. Деревьям ставят поилку.
Прашаеч чаива тан врикшан — «да даст тем деревьям вкусить». Деревья кормят: им дают вкусить, как гостям. Деревья кормят: им дают вкусить, как гостям.
Врикшаграт патитасьяпи — «и упавшего с вершины дерева». Оговорка та же, что и о пруде: с дерева могут упасть. Оговорка та же, что и о пруде: с дерева могут упасть.
Маране вастхи-бханге ва — «при смерти или переломе кости». Названо прямо: смерть или перелом. Названо прямо: смерть или перелом.
Карта папаир на липьяте — «делатель грехами не марается». Совестливая честность: посадивший сад не в ответе за чужую неосторожность. Посадивший сад не в ответе за чужую неосторожность.
Иштам ча дакшинам дадьят — «желанное даяние да подаст». Плату дают «желанную» — какую сам захочет дать. Плату дают «желанную» — какую сам захочет дать.