युधिष्ठिर उवाच
नाहं राज्यसुखान्वेषी राज्यम् इच्छाम्य् अपि क्षणम् ॥
धर्मार्थं रोचये राज्यं धर्मश् चात्र न विद्यते ॥
तद् अलं मम राज्येन यत्र धर्मो न विद्यते ॥
वनम् एव गमिष्यामि तस्माद् धर्मचिकीर्षया ॥
तत्र मेध्येष्व् अरण्येषु न्यस्तदण्डो जितेन्द्रियः ॥
धर्मम् आराधयिष्यामि मुनिर् मूलफलाशनः ॥
yudhiṣṭhira uvāca
nāhaṃ rājyasukhānveṣī rājyam icchāmy api kṣaṇam ||
dharmārthaṃ rocaye rājyaṃ dharmaś cātra na vidyate ||
tad alaṃ mama rājyena yatra dharmo na vidyate ||
vanam eva gamiṣyāmi tasmād dharmacikīrṣayā ||
tatra medhyeṣv araṇyeṣu nyastadaṇḍo jitendriyaḥ ||
dharmam ārādhayiṣyāmi munir mūlaphalāśanaḥ ||
Юдхиштхира сказал: «Я не ищу счастья царства и не желаю царства даже на мгновение. Ради дхармы я признаю царство, но дхармы здесь нет. Поэтому довольно мне царства, где нет дхармы; я уйду в лес с желанием совершать дхарму. Там, в чистых лесах, сложив жезл и победив чувства, я буду почитать дхарму как мудрец, питающийся корнями и плодами».
6f2083b1ed38 · प्रकाशित 20 जून 2026, 6:49:08 pm UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Юдхиштхира не отказывается от царства из слабого каприза: он боится власти, если в ней не видит дхармы. Его стремление к лесу рождено жаждой чистоты, но Бхишма покажет, что чистота кшатрия не в бегстве от защиты.