जैगीषव्यं महाप्राज्ञं धर्माणाम् आगतागमम् ॥
अक्रुध्यन्तम् अहृष्यन्तम् असितो देवलो ऽब्रवीत् ॥
न प्रीयसे वन्द्यमानो निन्द्यमानो न कुप्यसि ॥
का ते प्रज्ञा कुतश् चैषा किं चैतस्याः परायणम् ॥
इति तेनानुयुक्तः स तम् उवाच महातपाः ॥
महद् वाक्यम् असंदिग्धं पुष्कलार्थपदं शुचि ॥
या गतिर् या परा निष्ठा या शान्तिः पुण्यकर्मणाम् ॥
तां ते ऽहं संप्रवक्ष्यामि यन् मां पृच्छसि वै द्विज ॥
jaigīṣavyaṃ mahāprājñaṃ dharmāṇām āgatāgamam ||
akrudhyantam ahṛṣyantam asito devalo 'bravīt ||
na prīyase vandyamāno nindyamāno na kupyasi ||
kā te prajñā kutaś caiṣā kiṃ caitasyāḥ parāyaṇam ||
iti tenānuyuktaḥ sa tam uvāca mahātapāḥ ||
mahad vākyam asaṃdigdhaṃ puṣkalārthapadaṃ śuci ||
yā gatir yā parā niṣṭhā yā śāntiḥ puṇyakarmaṇām ||
tāṃ te 'haṃ saṃpravakṣyāmi yan māṃ pṛcchasi vai dvija ||
Асита Девала сказал великомудрому Джайгишавье, знающему дхармы, не гневающемуся и не ликующему: «Когда тебя почитают, ты не радуешься, а когда порицают, не гневаешься. Какова твоя мудрость, откуда она и какова её высшая опора?» Так спрошенный, великий аскет ответил ему чистым, ясным и содержательным словом: «Я полностью объясню тебе тот путь, ту высшую основу и тот покой праведных, о которых ты спрашиваешь меня, дваждырождённый».
6d0f64cf8d8c · प्रकाशित 21 जून 2026, 1:47:51 am UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Аситу интересует не внешнее молчание, а источник равновесия. Вопрос о невозмутимости становится вопросом о высшей опоре сознания.