एवं बहुमतार्थं च तुलाधारेण भाषितम् ॥
सम्यक् चैवम् उपालब्धो धर्मश् चोक्तः सनातनः ॥
तस्य विख्यातवीर्यस्य श्रुत्वा वाक्यानि स द्विजः ॥
तुलाधारस्य कौन्तेय शान्तिम् एवान्वपद्यत ॥
ततो ऽचिरेण कालेन तुलाधारः स एव च ॥
दिवं गत्वा महाप्राज्ञौ विहरेतां यथासुखम् ॥
स्वं स्वं स्थानम् उपागम्य स्वकर्मफलनिर्जितम् ॥
evaṃ bahumatārthaṃ ca tulādhāreṇa bhāṣitam ||
samyak caivam upālabdho dharmaś coktaḥ sanātanaḥ ||
tasya vikhyātavīryasya śrutvā vākyāni sa dvijaḥ ||
tulādhārasya kaunteya śāntim evānvapadyata ||
tato 'cireṇa kālena tulādhāraḥ sa eva ca ||
divaṃ gatvā mahāprājñau viharetāṃ yathāsukham ||
svaṃ svaṃ sthānam upāgamya svakarmaphalanirjitam ||
Бхишма сказал: «Так Туладхара произнёс смысл, достойный большого уважения; Джаджали был правильно упрёкнут, и вечная дхарма была изложена. Услышав слова Туладхары, прославленного силой, тот дваждырождённый, о Каунтея, обрёл именно покой. Затем вскоре оба премудрых, достигнув неба, каждый пришёл в своё место, завоёванное плодом собственной кармы, и наслаждались там, как желали».
547036acbab7 · प्रकाशित 21 जून 2026, 3:53:02 am UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
История заканчивается не поражением одного и победой другого, а умиротворением. Джаджали принимает наставление, и оба достигают результата своей дхармы.