इति ब्रुवति काकुत्स्थे बाष्पशोकपरिप्लुते । अब्रवील् लक्ष्मणः क्रुद्धो रुद्धो नाग इव श्वसन् ॥
अनाथ इव भूतानां नाथस् त्वं वासवोपमः । मया प्रेष्येण काकुत्स्थ किमर्थं परितप्स्यसे ॥
शरेण निहतस्याद्य मया क्रुद्धेन रक्षसः । विराधस्य गतासोर् हि मही पास्यति शोणितम् ॥
राज्यकामे मम क्रोधो भरते यो बभूव ह । तं विराधे विमोक्ष्यामि वज्री वज्रम् इवाचले ॥
मम भुजबलवेगवेगितः; पततु शरो ऽस्य महान् महोरसि । व्यपनयतु तनोश् च जीवितं; पततु ततश् च महीं विघूर्णितः ॥
iti bruvati kākutsthe bāṣpaśokapariplute | abravīl lakṣmaṇaḥ kruddho ruddho nāga iva śvasan ||
anātha iva bhūtānāṃ nāthas tvaṃ vāsavopamaḥ | mayā preṣyeṇa kākutstha kimarthaṃ paritapsyase ||
śareṇa nihatasyādya mayā kruddhena rakṣasaḥ | virādhasya gatāsor hi mahī pāsyati śoṇitam ||
rājyakāme mama krodho bharate yo babhūva ha | taṃ virādhe vimokṣyāmi vajrī vajram ivācale ||
mama bhujabalavegavegitaḥ; patatu śaro 'sya mahān mahorasi | vyapanayatu tanoś ca jīvitaṃ; patatu tataś ca mahīṃ vighūrṇitaḥ ||
Когда Какутстха говорил так, охваченный слезами и горем, разгневанный Лакшмана, сдерживая дыхание словно змей, ответил: «О Какутстха, ты защитник всех существ, подобный Индре. Почему ты скорбишь, будто беззащитный, когда я, твой слуга, рядом? Сегодня земля выпьет кровь Вирадхи, этого ракшаса, когда он будет сражён моей гневной стрелой и лишится жизни. Тот гнев, который возник у меня на Бхарату, желавшего царства, я выпущу на Вирадху, как носитель ваджры выпускает молнию в гору. Пусть моя большая стрела, ускоренная силой моей руки, вонзится в его широкую грудь, отнимет жизнь у его тела, и пусть он, пошатнувшись, рухнет на землю».
d4756694a3fc · प्रकाशित 22 जून 2026, 12:00:00 am UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Лакшмана не позволяет скорби Рамы стать бессилием. Его гнев ещё несёт след прежней боли о Бхарате, но теперь направляется против настоящего носителя адхармы — того, кто поднял руку на Ситу.