रसातलगतांश् चैव वराहस् त्रिदशद्विषः ॥
खुरैः संदारयाम् आस मांसमेदोस्थिसंचयम् ॥
नादेन तेन महता सनातन इति स्मृतः ॥
पद्मनाभो महायोगी भूताचार्यः स भूतराट् ॥
ततो देवगणाः सर्वे पितामहम् उपाब्रुवन् ॥
नादो ऽयं कीदृशो देव नैनं विद्म वयं विभो ॥
को ऽसौ हि कस्य वा नादो येन विह्वलितं जगत् ॥
एतस्मिन्न् अन्तरे विष्णुर् वाराहं रूपम् आस्थितः ॥
उदतिष्ठन् महादेवः स्तूयमानो महर्षिभिः ॥
rasātalagatāṃś caiva varāhas tridaśadviṣaḥ ||
khuraiḥ saṃdārayām āsa māṃsamedosthisaṃcayam ||
nādena tena mahatā sanātana iti smṛtaḥ ||
padmanābho mahāyogī bhūtācāryaḥ sa bhūtarāṭ ||
tato devagaṇāḥ sarve pitāmaham upābruvan ||
nādo 'yaṃ kīdṛśo deva nainaṃ vidma vayaṃ vibho ||
ko 'sau hi kasya vā nādo yena vihvalitaṃ jagat ||
etasminn antare viṣṇur vārāhaṃ rūpam āsthitaḥ ||
udatiṣṭhan mahādevaḥ stūyamāno maharṣibhiḥ ||
«И Вараха копытами разорвал врагов богов, ушедших в Расаталу, рассекая скопления мяса, жира и костей. Тем великим рёвом Падманабха, великий йог, учитель существ и владыка существ, помнится как Вечный. Затем все сонмы богов обратились к Питамахе: “О бог, что это за рёв? Мы не понимаем его, владыка. Кто он, чей это звук, которым потрясён мир?” Между тем великий Бог Вишну, принявший облик Варахи, поднялся, воспеваемый великими риши».
2c55c95d2800 · опубликовано 21 июн. 2026 г., 00:50:01 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Победа завершается откровением: тот, кто действовал как Вараха, узнаётся как Падманабха и Санатана, вечный владыка существ.