ये चादौ ब्रह्मणा सृष्टा ब्राह्मणास् तपसा पुरा ॥
ते भावयन्तः पृथिवीं विचरन्ति दिवं तथा ॥
मर्त्यलोके च राजानो ये चान्ये गृहमेधिनः ॥
महाकुलेषु दृश्यन्ते तत् सर्वं तपसः फलम् ॥
कौशिकानि च वस्त्राणि शुभान्य् आभरणानि च ॥
वाहनासनयानानि सर्वं तत् तपसः फलम् ॥
मनोनुकूलाः प्रमदा रूपवत्यः सहस्रशः ॥
वासः प्रासादपृष्ठे च तत् सर्वं तपसः फलम् ॥
शयनानि च मुख्यानि भोज्यानि विविधानि च ॥
अभिप्रेतानि सर्वाणि भवन्ति कृतकर्मणाम् ॥
नाप्राप्यं तपसा किं चित् त्रैलोक्ये ऽस्मिन् परंतप ॥
उपभोगपरित्यागः फलान्य् अकृतकर्मणाम् ॥
सुखितो दुःखितो वापि नरो लोभं परित्यजेत् ॥
अवेक्ष्य मनसा शास्त्रं बुद्ध्या च नृपसत्तम ॥
असंतोषो ऽसुखायैव लोभाद् इन्द्रियविभ्रमः ॥
ततो ऽस्य नश्यति प्रज्ञा विद्येवाभ्यासवर्जिता ॥
नष्टप्रज्ञो यदा भवति तदा न्यायं न पश्यति ॥
तस्मात् सुखक्षये प्राप्ते पुमान् उग्रं तपश् चरेत् ॥
ye cādau brahmaṇā sṛṣṭā brāhmaṇās tapasā purā ||
te bhāvayantaḥ pṛthivīṃ vicaranti divaṃ tathā ||
martyaloke ca rājāno ye cānye gṛhamedhinaḥ ||
mahākuleṣu dṛśyante tat sarvaṃ tapasaḥ phalam ||
kauśikāni ca vastrāṇi śubhāny ābharaṇāni ca ||
vāhanāsanayānāni sarvaṃ tat tapasaḥ phalam ||
manonukūlāḥ pramadā rūpavatyaḥ sahasraśaḥ ||
vāsaḥ prāsādapṛṣṭhe ca tat sarvaṃ tapasaḥ phalam ||
śayanāni ca mukhyāni bhojyāni vividhāni ca ||
abhipretāni sarvāṇi bhavanti kṛtakarmaṇām ||
nāprāpyaṃ tapasā kiṃ cit trailokye 'smin paraṃtapa ||
upabhogaparityāgaḥ phalāny akṛtakarmaṇām ||
sukhito duḥkhito vāpi naro lobhaṃ parityajet ||
avekṣya manasā śāstraṃ buddhyā ca nṛpasattama ||
asaṃtoṣo 'sukhāyaiva lobhād indriyavibhramaḥ ||
tato 'sya naśyati prajñā vidyevābhyāsavarjitā ||
naṣṭaprajño yadā bhavati tadā nyāyaṃ na paśyati ||
tasmāt sukhakṣaye prāpte pumān ugraṃ tapaś caret ||
«Брахманы, созданные Брахмой вначале через тапас, поддерживают землю и странствуют также по небу. Цари в мире смертных и другие домохозяева, видимые в великих родах, — всё это плод тапаса. Шёлковые одежды, прекрасные украшения, повозки, сиденья и средства передвижения — всё это плод тапаса. Тысячи красивых женщин, приятных уму, и жизнь на вершине дворца — всё это плод тапаса. Лучшие ложа, разнообразные кушанья и всё желанное бывают у тех, кто совершил соответствующие действия. В этом трёхмирье, о сокрушитель врагов, нет ничего недостижимого тапасом; а отказ от наслаждений — это плоды тех, кто ещё не совершил нужной кармы. Счастливый или несчастный, человек должен оставить жадность, рассмотрев шастру умом и буддхи, о лучший царей. Неудовлетворённость ведёт только к несчастью; от жадности возникает смятение чувств, затем гибнет мудрость, как знание без практики. Когда мудрость погибла, человек не видит справедливого пути. Поэтому, когда приходит утрата счастья, он должен совершать суровый тапас».
722d4f5d7249 · опубликовано 21 июн. 2026 г., 05:40:57 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Парашара показывает двойственность плодов: даже царская роскошь имеет корень в прежнем тапасе, но нынешняя жадность разрушает мудрость. Правильный вывод не в погоне за плодами, а в очищении желания.